Бернардино де Саагун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бернардино де Саагун

Bernardino de Sahagun.jpg
Бернардино де Саагун

Информације
Датум рођења око 1499.
Место рођења Саагун (Шпанија Шпанија)
Датум смрти 5. фебруар 1590.
Место смрти Тлателолко (Шпанија Нова Шпанија)
Дела
Најважнија дела Historia general de las cosas de la Nueva España
Потпис

Unterschrift Bernardino de Sahagun.JPG

Бернардино де Рибеира (шп. Bernardino de Ribeira; Саагун, око 1499. — Тлателолко, 5. фебруар 1590),[a] познатији као Бернардино де Саагун (шп. Bernardino de Sahagún; дословно „Бернардино Саагунски“), био је францискански фратар, шпански мисионар и етнолог, често називан „пиониром антропологије“.[2] Аутор је бројних радова на шпанском и наватл језику, који су највреднији извори за историју претколумбовског Мексика.

Биографија[уреди]

Пореклом је из Краљевине Леон, а рођен је као Бернардино де Рибеира,[3] у породици најнижег племства. Дипломирао је на тада познатом Универзитету у Саламанки, на ком је студирао класичну филологију, историју и теологију. Године 1524, изабрао је духовни живот, а рукоположен је за свештеника 1527. године. Након што се замонашио, добио је надимак „Саагун“, у част његовог родног града. Саагун није био у првој групи фратра који су дошли у Нову Шпанију. Међутим, захваљујући свом академском и верском угледу, године 1529. отпловио је за Нову Шпанији као мисионар.[4]

Првобитно је служио у манастиру у Тламаналку,[5] а 1535. године вероватно је основао манастир у Сочимилку,[6] у ком је био старатељ.[7] Године 1536, краљевском уредбом, архиепископ Мексика Хуан де Зумарага основао је Краљевску школу Санта Круз у Тлателолку — прва институција високог образовања у Америци, која је основана како би се деца из домородачких аристократских породица образовала о шпанској култури — у којој је Саагун предавао латински.[8] Од 1539. до 1558. године активно је проповедао у Пуебли, Тули​​, као и другим местима.[9] Године 1558. кратко време био је викар Мичоакана, али исте године се вратио да подучава латински у Краљевској школи Санта Круз, у којој је предавао до 1585. године, након чега се повукао у манастир Сан Франсиску, где је и умро.

Библиографија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Неки извори наводе 23. октобар 1590. као датум смрти, али 5. фебруар 1590. је вероватно тачан, јер се појављује у неколико савремених записа на наватл језику: „Петог дана фебруара 1590, умро је Саагун. Умро је у Тлателолку, сахрањен је овде у манастиру Сан Франсиско у Мексико Ситију, а на његову сахрану је дошла сва господа Тлателолка.“[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Lockhart, Schroeder & Namala (2006), стр. 34.
  2. ^ León-Portilla (1999), стр. 268.
  3. ^ Sáinz de Medrano (2001), стр. 61.
  4. ^ Wauchope (1974), стр. 186.
  5. ^ d'Olwer & Mixco (1987), стр. 11.
  6. ^ Karttunen & Lockhart (1976), стр. 94.
  7. ^ d'Olwer & Mixco (1987), стр. 12.
  8. ^ León-Portilla (1999), стр. 77.
  9. ^ d'Olwer & Mixco (1987), стр. 164.

Литература[уреди]

  • León-Portilla, Miguel (1999). Bernardino de Sahagún, Pionero de la Antropología. México: UNAM/El Colegio Nacional. ISBN 968-36-7064-4. 
  • Lockhart, James; Schroeder, Susan; Namala, Doris (2006). Annals of His Time: Don Domingo De San Anton Munon Chimalpahin Quauhtlehuanitzin. Stanford University Press. ISBN 0-8047-5454-3. 
  • Karttunen, Frances E.; Lockhart, James (1976). Nahuatl in the Middle Years: Language Contact Phenomena in Texts of the Colonial Period. University of California Press. ISBN 0-520-09561-8. 
  • d'Olwer, Lluís Nicolau; Mixco, Mauricio J. (1987). Fray Bernardino de Sahagún, 1499-1590. University of Utah Press. ISBN 0-87480-269-5. 
  • Sáinz de Medrano, Luis (2001). Antología de la literatura hispanoamericana: Textos y comentarios. Verbum Editorial. ISBN 84-7962-209-1. 
  • Wauchope, Robert (1974). Handbook of Middle American Indians. University of Texas Press. ISBN 0-292-70153-5. 

Спољашње везе[уреди]