Бернардино де Саагун
| Бернардино де Саагун | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | око 1499. |
| Место рођења |  Саагун, Шпанија |
| Датум смрти | 5. фебруар 1590. |
| Место смрти | Тлателолко, Нова Шпанија |
| Дела | |
| Најважнија дела | Historia general de las cosas de la Nueva España |
| Потпис | |
|
|
|
Бернардино де Рибеира (шп. Bernardino de Ribeira; Саагун, око 1499. — Тлателолко, 5. фебруар 1590),[a] познатији као Бернардино де Саагун (шп. Bernardino de Sahagún; дословно „Бернардино Саагунски“), био је францискански фратар, шпански мисионар и етнолог, често називан „пиониром антропологије“.[2] Аутор је бројних радова на шпанском и наватл језику, који су највреднији извори за историју претколумбовског Мексика.
Садржај |
Биографија [уреди]
Пореклом је из Краљевине Леон, а рођен је као Бернардино де Рибеира,[3] у породици најнижег племства. Дипломирао је на тада познатом Универзитету у Саламанки, на ком је студирао класичну филологију, историју и теологију. Године 1524, изабрао је духовни живот, а рукоположен је за свештеника 1527. године. Након што се замонашио, добио је надимак „Саагун“, у част његовог родног града. Саагун није био у првој групи фратра који су дошли у Нову Шпанију. Међутим, захваљујући свом академском и верском угледу, године 1529. отпловио је за Нову Шпанији као мисионар.[4]
Првобитно је служио у манастиру у Тламаналку,[5] а 1535 године вероватно је основао манастир у Сочимилку,[6] у ком је био старатељ.[7] Године 1536, краљевском уредбом, архиепископ Мексика Хуан де Зумарага основао је Краљевску школу Санта Круз у Тлателолку — прва институција високог образовања у Америци, која је основана како би се деца из домородачких аристократских породица образовала о шпанској култури — у којој је Саагун предавао латински.[8] Од 1539. до 1558. године активно је проповедао у Пуебли, Тули, као и другим местима.[9] Године 1558. кратко време био је викар Мичоакана, али исте године се вратио да подучава латински у Краљевској школи Санта Круз, у којој је предавао до 1585. године, након чега се повукао у манастир Сан Франсиску, где је и умро.
Библиографија [уреди]
Напомене [уреди]
- ^ Неки извори наводе 23. октобар 1590. као датум смрти, али 5. фебруар 1590. је вероватно тачан, јер се појављује у неколико савремених записа на наватл језику: „Петог дана фебруара 1590, умро је Саагун. Умро је у Тлателолку, сахрањен је овде у манастиру Сан Франсиско у Мексико Ситију, а на његову сахрану је дошла сва господа Тлателолка.“[1]
Референце [уреди]
- ^ Lockhart, Schroeder & Namala 2006, стр. 34.
- ^ León-Portilla 1999, стр. 268.
- ^ Sáinz de Medrano 2001, стр. 61.
- ^ Wauchope 1974, стр. 186.
- ^ d'Olwer & Mixco 1987, стр. 11.
- ^ Karttunen & Lockhart 1976, стр. 94.
- ^ d'Olwer & Mixco 1987, стр. 12.
- ^ León-Portilla 1999, стр. 77.
- ^ d'Olwer & Mixco 1987, стр. 164.
Литература [уреди]
- León-Portilla, Miguel (1999). Bernardino de Sahagún, Pionero de la Antropología. México: UNAM/El Colegio Nacional. ISBN 968-36-7064-4.
- Lockhart, James; Schroeder, Susan; Namala, Doris (2006). Annals of His Time: Don Domingo De San Anton Munon Chimalpahin Quauhtlehuanitzin. Stanford University Press. ISBN 0-8047-5454-3.
- Karttunen, Frances E.; Lockhart, James (1976). Nahuatl in the Middle Years: Language Contact Phenomena in Texts of the Colonial Period. University of California Press. ISBN 0-520-09561-8.
- d'Olwer, Lluís Nicolau; Mixco, Mauricio J. (1987). Fray Bernardino de Sahagún, 1499-1590. University of Utah Press. ISBN 0874802695.
- Sáinz de Medrano, Luis (2001). Antología de la literatura hispanoamericana: Textos y comentarios. Verbum Editorial. ISBN 84-7962-209-1.
- Wauchope, Robert (1974). Handbook of Middle American Indians. University of Texas Press. ISBN 0-292-70153-5.
Спољашње везе [уреди]
