Битка код Тулуза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Тулуза
Део Маварског освајања Иберијског полуострва
Пошаљи фотографију
Време: 9. јун 721.
Локација: Тулуз, Француска
Резултат: Аквитанска победа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Аквитанци Омејидски калифат
Заповедници
{{{заповедник1}}} {{{заповедник2}}}
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици
{{{подаци}}}

Битка код Тулуза одиграла се 9. јуна 721. крај Тулуза у Француској измећу муслиманских снага Омејидског калифата и Франака из Аквитаније. У тој бици муслиманске снаге су поражене, чиме је Франачка под Карлом Мартелом добила довољно времена да се припреми за велики поход 11 година касније.

Опсада Тулуза[уреди]

Ал Сам ибн Малик ал Кавлани је био валија (гувернер) муслиманске Шпаније (ал-Андалуз). Прикупио је велику војску из северне Африке, Јемена и Сирије с циљем да освоји Аквитанију, која је формално била војводство под Франачким суверенитетом, али у пракси је била прилично независна. Ал Кавлани је опседао Тулуз, најзначајнији град Аквитаније. Војвода Одо Аквитански је одмах отишао да тражи помоћ. Вратио се три месеца касније, када је град био исцрпљен и готово пред падом.

Одо Аквитански изненадним нападом уништава муслиманску војску код Тулуза[уреди]

Кад је Одо Аквитански напустио Тулуз Муслимани су постали превише самоуверени и улењили су се у својим војничким активностима. Нису одржавали довољно јаку спољашњу одбрану око свога логора, а нису више ни вршили темељите и непрекидне извиђачке активности. Када се Одо Аквитански након три месеца вратио могао је одмах извести изненадни напад на муслиманске снаге, које су опседале Тулуз. Изненадни напад на огромне муслиманске снаге извео је 9. јуна 721. и та битка је данас позната под именом битка код Тулуза.

Растурио је изненађене муслиманске снаге, а побио је оне који су остали. Многи су побегли без оружја и опреме. Ал Кавлани је успео да побегне само са делом својих снага, али убрзо је умро, тако да је команда над јединицама остала у рукама Абд Ал Рахмана, који постаје Емир Ал-Андалузије.

Последице и значај битке[уреди]

Емир Абд ал Рахман је поново скупио велику војску у Северној Африци, Јемену и Сирији и напао је Франачку пуном снагом 732. Тај пут Одо Аквитански је претрпео катастрофалан пораз у бици крај Бордоа. Бордо је попљачкан, а становништво поклано. Муслиманска војска је пљачкала и убијала дубоко по унутрашњости Франачке. Одо Аквитански је тражио помоћ ма двору Меровинга. Мајордом Карло Мартел је пристао да помогне под условом да Одо поново призна франачки суверенитет.


Маварско освајање Иберијског полуострва
ГвадалетаТулузКовадонгаПоатје

Исламска инвазија западне Европе је заустављена у чувеној бици код Поатјеа 10. октобра 732. у којој је Карло Мартел зауставио муслиманску инвазију на Европу. Историчари сматрају битку код Тулуза такође веома значајном, јер је дала довољно времена Карлу Мартелу да ојача власт и да изгради армију ветерана.

Карло Мартел је извео низ контроверзних потеза, као одузимање црквене имовине, да би њоме куповао присталице. Осигуравао је своју северну границу на било који начин, укључујући подмићивања у многим случајевима. Помоћу црквене имовине и мирније северне границе сакупио је довољно новца за војску и да се припреми за оно после. Одузимањем црквене имовине навукао је велико непријатељство цркве, али после битке код Поатјеа црква је увидела нужност јаке франачке армије. Његови ветерани су у бици код Поатјеа успели у наизглед немогућем задатку. Пешадија је одолевала оклопној коњици без дугих стрела. Тих 11 година од битке код Тулуза до битке код Поатјеа омогућило је да Карло Мартел потпуно осигура власт, да има лојалну војску и да истренира ветеране који су одолевали муслиманској најезди у бици код Поатјеа.

Одо Аквитански је битком код Тулуза купио време потребно Карлу Мартелу да се припреми за велику инвазију. Одо Аквитански је остао готово заборављен, а Карло Мартел се слави као спасилац Европе.