Бордо

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Бордо фр. Bordeaux
Река Гарона и Пјеров мост у Бордоу

Основни подаци
Држава	Француска
Регион	Аквитанија
Департман	Жиронда
Становништво
Становништво (2006)	232.260
Густина становништва	4.705 ст/km²
Положај
Координате	44°50′19″N 0°34′42″W / 44.838611, -0.578333
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	1—42 m
Површина	49,36 km²
Бордо Бордо на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник	Ален Жипе
Веб-страна	www.bordeaux.fr

Бордо (фр. Bordeaux) је универзитетски град у југозападној Француској, главни град региона Аквитанија и департмана Жиронда. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 232.260, а густина насељености је износила 4.705 становника/km². У широј градској области (Бордо-Либурн-Арашон) живи 1,2 милиона људи. Шире подручје око Бордоа се сматра за веома атрактивно за живот, па се пораст становништва за само 9 година повећао за чак 200.000^[1] (од 1999. до 2008).

Град је познат у свету по виноградима у својој околини, посебно од XVIII века („златно доба Бордоа“).

Географија [уреди]

Бордо се налази на реци Гарона, око 45 километара од Бискајског залива, дела Атлантског океана. Град се због облика реке често назива Месечева лука. Неколико километра низводно од центра река Гарона се састаје са реком Дордоња и гради естуар Жиронда дуг око 70 километара. У време плиме морска вода потисне речну уназад и подигне ниво речних вода за један метар.

У Бордоу влада океанска клима. Зиме су благе услед благих ветрова са Атлантика, док су лета дуга и топла. Просечна зимска температура је 6,53°C. Просечна летња температура је 19,51°C, а рекорд је забележен 2003. са 23,3°C.

Историја [уреди]

Бордо је настао као келтска тврђава у 3. веку п. н. е. У римско доба био је познат под именом Бурдигала и био главни град провинције Аквитанија. Већ тад се у овој регији производило вино, чему је погодовала близина мора као трговачког пута. У 5. веку град су заузели Западни Готи, а 732. на краће време Арапи. Удајом Елеоноре од Аквитаније за Хенрија Плантагента 1152. град је постао енглески посед. У наредним вековима Бордо је доживео трговачки успон, изграђени су градски зидови и градска катедрала. Тада је био престоница историјске области Гијена (даншња северна Аквитанија). После Битке код Кастијона 1453. (види: Стогодишњи рат), град је прикључен Француској. Ова промена није била добра за економију града који је изгубио улогу посредникаа у трговини вином са Енглеском. Током XVI века трговина се опоравила, а поред вином, трговало се шећером и робовима са Кариба. Луј XIV је 1653. заузео град и оснажио централну власт у Бордоу. Време XVIII века представљало је „златно доба“ Бордоа. Тада је изграђено око 5000 зграда у градском центру. Виктор Иго је једном рекао за град Бордо: „узмите Версај, додајте Антверпен, добићете Бордо“. Барон Осман, дугогодишњи префект Бордоа, искористио је искуство из Бордоа у великом пројекту трансформације Париза у доба Наполеона III.