Бранислав Сурутка
| Бранислав Сурутка | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Бранислав Сурутка |
| Датум рођења | 4. април 1925. |
| Место рођења | Бања Лука, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 5. мај 1979. (54 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | спикер и наратор |
| Утицао на | Зоран Модли, Оливер Млакар |
Бранислав Сурутка (Бања Лука, 4. април 1925 — Београд, 5. мај 1979) био је југословенски спикер и водитељ. Са кратким прекидом од две године, радио је у Радио Београду од 1948. до изненадне смрти 1979. године. Осим у Радио Београду, био је ангажован и на Телевизији Београд.[1] Глумио је и у филмовима, као наратор.[2]
Професионални рад[уреди | уреди извор]
Бранислав Сурутка припада генерацији пионира телевизијске професије коју су, осим њега, чинили Душанка Калањ, Миодраг Здравковић, Љиљана Марковић, Мића Орловић, Бранко Илић.[3] Као спикер и водитељ стекао је велику популарност и поштовање како на радију, тако и на телевизији. Имао је карактеристичан глас и посебан стил казивања. Прича се у професионалним круговима да њега нико није могао да имитира, јер је био непоновљив, али је од њега могло много да се научи.[1]
Године 1956. Савезно извршно веће ФНРЈ донело је одлуку о додељивању средстава за изградњу ТВ мреже у Југославији. У суботу, 23. августа 1958. године, започео је "експериментални програм" Студија Београд. Студио је изграђен на новом Београдском сајму, први емитовани програм био је Дневник. Вести су читали Милоје-Мића Орловић, Бранислав Сурутка, Олга Нађ, Оливера Живковић и Вера Миловановић.[4]
Рад на филму[уреди | уреди извор]
Бранислав Сурутка је, као наратор, глумио у три филмска остварења:[2]
- Медаљон са три срца (дугометражни филм из 1962)
- Благоје Паровић, живот за револуцију (кратки документарни филм из 1974)
- ТВ Фељтон: Францускиња из Словца (документарни ТВ филм из 1974)
Утицај[уреди | уреди извор]
Бранислав Сурутка је, својим професионалним радом, био узор многим будућим спикерима и водитељима. Међу њима су и нека од највећих имена југословенских медија друге половине 20. века. Велики утицај Сурутка је, према њиховим сопственим речима, имао и на Зорана Модлија[5] и Оливера Млакара.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Трезор - Бранислав Сурутка”. званична презентација. РТС. 22. 08. 2011. Приступљено 01. 12. 2018.
- ^ а б „Branislav Surutka (1925–1979)”. IMDb. Приступљено 01. 12. 2018.
- ^ „ZASLUŽENO: Legendarnoj spikerki nagrada za životno delo”. Na dlanu. 05. 06. 2015. Приступљено 01. 12. 2018.
- ^ Stojanović, M. (03. 02. 2013). „TELEGRAFOV VREMEPLOV: Kada je televizija bila čudo”. Telegraf. Приступљено 01. 12. 2018.
- ^ Modli, Zoran (01. 12. 2018). „Emisija broj 945”. Zair (Zakon akcije i reakcije. Zoran Modli. Приступљено 01. 12. 2018.
- ^ Dostanić, Dafina (12. 01. 2014). „Oliver Mlakar: Reklame su ubile čak i Kviskoteku”. Blic. Приступљено 01. 12. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Trezor”. zvanični sajt. RTS. 15. 04. 2014. Приступљено 01. 12. 2018.