4. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
4. април (04.04) је 94. дан у години по грегоријанском календару (95. у преступној години). До краја године има још 271 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. април
- 1581. — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет.
- 1905. — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.
- 1912. — У Тибету проглашена Кинеска република.
- 1932. — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу.
- 1936. — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Мариновића (1911-1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета.
- 1939. — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I.
- 1945. — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења.
- 1949. — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали документ о формирању НАТО-а, Војно-политичке формације западних савезника. НАТО данас броји 28 чланова.
- 1960. — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност.
- 1969. — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана.
- 1975. — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади.
- 1984. — амерички председник, Роналд Реган позива на међународну забрану хемијског оружја
- 1998. — У експлозији метана у украјинском руднику угља "Скачинско", у Доњецкој области, погинула 63 рудара.
- 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане.
- 2001. — Министра одбране Судана и 14 војних функционера погинули у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи.
- 2002. — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан један од најдужих и најкрвавијих афричких ратова. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португала.
- 2003. — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром "Садам" и преименовале га у "Багдад интернешенел".
.== Рођења ==
- 186. — Каракала, римски цар († 217.)
- 1825. — Ђура Даничић, српски научник и филолог († 1882.)
- 1860.
- Војислав Илић, српски писац († 1894.)
- Павле Поповић, српски књижевни историчар и критичар († 1939.)
- 1887. — Никола Танурџић, трговац, задужбинар и добротвор († 1969.)
- 1923. — Никола Хајдин, председник САНУ
- 1941. — Петар Краљ, српски глумац
- 1947. — Љубиша Рајић професор скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду
- 1960. — Хјуго Вивинг, аустралијаски глумац.
- 1965. — Роберт Дауни млађи, амерички филмски глумац
- 1972. — Марко Живић, српски глумац
Смрти [уреди]
- 636. - Исидор Севиљски, бискуп, историчар и римокатолички светац.
- 1284. — Алфонсо X Мудри, краљ Кастиље (* 1221.)
- 1617. — Џон Непер, шкотски математичар који је изумео и саставио логаритамске таблице и дао упутство о њиховом састављању.
- 1765. — Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, песник и академик. (* 1711.)
- 1892. — Георгина Тесла (позната и као Ђука Тесла; девојачко Мандић) била је мајка Николе Тесле
- 1914. — Чарлс Сандерс Перс, филозоф, математичар и научник (* 1839.)
- 1947. — Љубиша Рајић професор скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду
- 1968. — Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права и мир (* 1929.)
- 1976. — Хари Никвист је био амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација.
- 1983. — Глорија Свонсон, америчка позоришна и филмска глумица
- 1995. — Зоран Мишчевић певач групе Силуете
- 2002. — Милутин Гарашанин, српски археолог, члан Српске академије наука (* 1920.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Василија - презвитера анкирског
- Свету Дросиду
- Преподобномученика Јевтимија