5. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. мај (05.05) је 125. дан у години по грегоријанском календару (126. у преступној години). До краја године има још 240 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. мај
- 533. — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор.
- 1260. — Кублај-кан постаје владар Монголског царства.
- 1855. — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.
- 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.
- 1904. — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.
- 1930. — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.
- 1936. — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.
- 1941. — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I.
- 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пинемунде, одакле су Немци испаљивали ракете "Фау1" и "Фау 2". Трупе САД ослободиле немачки нацистички концентрациони логор "Маутхаузен".
- 1954. — Генерал Алфредо Штреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.
- 1955. — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.
- 1961. — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод "Меркјури", прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Бартлет Шепард.
- 1978. — Терористичка организација "Црвене бригаде" саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.
- 1981. — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору "Мејз" у Северној Ирској од последица штрајка глађу.
- 1996. — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.
- 1999. — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.
- 2001. — Припадници побуњеничке групе "Унита" у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.
- 2003. — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији "Сабља" а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.
Рођења [уреди]
- 1747. — Леополд II, цар Светог римског царства († 1792).
- 1813. — Серен Кјеркегор, дански филозоф.
- 1815. — Ежен Мартин Лабиш, француски писац комедија и водвиља.
- 1818. — Карл Хајнрих Маркс, немачки филозоф. († 1883).
- 1846. — Хенрик Сјенкјевич, пољски писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1905.
- 1883. — Петар Коњовић, српски композитор и музички писац. († 1970).
- 1920. — Боро Андов, македонски писац († 1983.)
- 1947. — Војкан Борисављевић, познати српски композитор и диригент.
Смрти [уреди]
- 311. — Галерије, римски цар родом из Гамзиграда у источној Србији.
- 1705. — Леополд I, римско-немачки цар. (*1640).
- 1821. — Наполеон I Бонапарта, француски цар. (*1769).
- 1941. — Краљица Наталија Обреновић, краљица Србије 1882-1888. (*1859).
- 1977. — Лудвиг Ерхард, немачки државник и економиста.
- 1993. — Ирвинг Хоу, амерички писац и интелектуалац.
- 2003. — Валтер Сисулу, један од ветерана у борби против белаца у Јужној Африци.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
