Брезоник

Координате: 44° 05′ 54″ С; 22° 05′ 33″ И / 44.098243° С; 22.092386° И / 44.098243; 22.092386
С Википедије, слободне енциклопедије

Брезоник
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 54″ С; 22° 05′ 33″ И / 44.098243° С; 22.092386° И / 44.098243; 22.092386
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Брезоник на карти Србије
Брезоник
Брезоник
Брезоник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19210
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Брезоник је насеље и градска месна заједница Бора у Борском управном округу у Србији.

Брезоник је најсевернија и по површини највећа градска месна заједница Бора. Налази се на путу који повезује Бор са Кривељем, 3 километара удаљен од Бора и 5,5 километара од Кривеља.

Брезоник је данас угрожено насеље због рударских активности, окружено рударским јаловиштима, каменоломом „Кривељски камен" и подземном јамском експлоатацијом.[1]

У насељу се налази румунска православна црква посвећена Светом пророку Илији и Светим мученицима Бранковенима која је освештана 5. јуна 2016. године.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

У књизи „Црна Река” Маринка Станојевића, наводи се да је Брезоник, поред Церова, један од два кривељска засеока који има 80 кућа и збијеног је типа. Наводи се да је насеље Брезоник настало је исељавањем из Кривеља, јер у њему није било довољно места за ширење села, а назив је добио по истоименој речици која протиче кроз насеље.[3]

Према попису из 1953. Брезоник је имао 33 домаћинстава и 141 становника.[4]

Брезоник је издвајањем од Кривеља и формирањем нове градске месне заједнице постао саставни део Бора.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „MZ Brezonik zaustavila kompaniju Zijin!”. krivelj.org. 06. 04. 2021. Приступљено 04. 09. 2023. 
  2. ^ Crîșmaru, Romeo (12. 06. 2016). „O nouă biserică românească a fost sfințită la Bor, în Valea Timocului”. jurnalromanesc.ro. Приступљено 04. 09. 2023. 
  3. ^ Црна Река: Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића, приредио Љубиша Рајковић Кожељац, стр. 76-82, Зајечар 1975.
  4. ^ Попис становништва 1953, том 13, Савезни завод за статистику, 1959.

Види још[уреди | уреди извор]