Бор (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бор

Панорама Бора
Панорама Бора

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Бор
Становништво
Становништво (2011) 34160
Положај
Координате 44°04′25″N 22°05′26″E / 44.073666, 22.0905
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 353 m
Бор на мапи Србије
{{{alt}}}
Бор
Бор на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19210
19211
19212
19218
Позивни број 030
Регистарска ознака BO


Координате: 44° 04′ 25" СГШ, 22° 05′ 26" ИГД

Бор је градско насеље и седиште општине Бор и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 34160 становника (према попису из 1991. било је 40668 становника) и после Зајечара највеће је насеље у овом делу Србије.

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Географија[уреди]

Бор се налази у Тимочкој крајини у непосредној близини Брестовачке Бање. Бор је такође у непосредној близини Борског језера и планине Стол.

У општини Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.

Бор има цивилни аеродром који последњих година није у функцији. Најближи цивилни аеродроми су у Нишу и Београду. Међународни аеродром Константин Велики Ниш врши редовне летове за Болоњу од 25. децембра 2009. године и има сезонске летове ка Анталији, Тивту и Подгорици. Бор - Ниш преко Зајечара и Књажевца је удаљен 128km европским путем Е771, док је Бор - Ниш преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Међународни аеродром Никола Тесла у Београду врши летове ка великом броју одредшта у иностранству. Београд је удаљен 272km путем Е761 и Е75.

Бор је удаљен око 30km од Зајечара, 60km од Неготина, око 60km од Мајданпека и 120km од Кладова.

Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румуннијом и Вршка Чука код зајечара са Бугарском.

Историја[уреди]

Дом културе у Бору

У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Године 1931. имао је 4.749 становника[1]. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника, док данас броји око 33.000 са двадесетак нација.

Демографија[уреди]

У насељу Бор живи 30895 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,5 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 14044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 11103 [2]
1953. 14533
1961. 18816
1971. 29418
1981. 35591
1991. 40668 40391
2002. 40342 39387
2011. 34160
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
32.785 83,23%
Власи
  
2.352 5,97%
Роми
  
1.216 3,08%
Македонци
  
507 1,28%
Југословени
  
251 0,63%
Црногорци
  
192 0,48%
Албанци
  
105 0,26%
Хрвати
  
86 0,21%
Бугари
  
62 0,15%
Словенци
  
51 0,12%
Румуни
  
47 0,11%
Муслимани
  
37 0,09%
Мађари
  
24 0,06%
Немци
  
23 0,05%
Бошњаци
  
16 0,04%
Руси
  
15 0,03%
Словаци
  
3 0,00%
Горанци
  
3 0,00%
Чеси
  
2 0,00%
Украјинци
  
2 0,00%
Русини
  
1 0,00%
непознато
  
430 1,09%


Привреда[уреди]

Дампер у парк музеју

Привреда Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству. Са развојем рударства, град се развијао. Број становника се повећавао и уз рудник су настале и друге пропратне фабрике (фабрика бакарне жице нпр.). Затим нешто касније развиле су се и друге гране индустрије (Југобанка Бор нпр.). Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постојао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, концерн долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. одвија се низ дешавања - пројеката о сарадњи са другим фирмама из земље и иностранства - не би ли се дошло до економске стабилности. У истом периоду, држава као власник концерна је покушала у два наврата да прода концерн путем приватизације са истим циљем. Почетком 2010. године, концерн је и даље у власништву државе.

Школство[уреди]

У Бору постоји више основних и средњих школа, основна музичка и балетска школа и факултет.

Основне школе:

  • Основна школа „Вук Караџић"
  • Основна школа „Свети Сава"
  • Основна школа „Бранко Радичевић"
  • Основна школа „Душан Радовић“ (раније "9. Српска ударна бригада")
  • Основна школа "3. октобар"
  • Школа за основно и средње образовање „Видовдан"
  • Школа за основно музичко образовање и васпитање „Миодраг Васиљевић"

Средње школе:

  • Гимназија „Бора Станковић"
  • Машинско-електротехничка школа
  • Економско-трговинска школа
  • Техничка школа
  • Школа за средње образовање „Видовдан"

Факултет у Бору припада Београдском Универзитету:

  • Технички факултет у Бору

Побратимљени градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 70
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]