Бор (град)

Бор
Панорама Бора
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Бор
Географски подаци
Географске координате	44° 04′ 25" СГШ 22° 05′ 26" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	353 m
Становништво (2002)
број становника	33328
Остали подаци
Поштански број	19210 19211 19212 19218
Позивни број	030
Регистарска ознака	BO
Бор  Бор на мапи Србије

Бор је градско насеље и седиште општине Бор и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 33328 становника (према попису из 1991. било је 40668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шареноликог етничког састава.

Географија

Бор се налази у Тимочкој крајини у непосредној близини Брестовачке Бање. Бор је такође у непосредној близини Борског језера и планине Стол.

У општини Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.

Бор има цивилни аеродром који последњих година није у функцији. Најближи цивилни аеродроми су у Нишу и Београду. Међународни аеродром Константин Велики Ниш врши редовне летове за Болоњу од 25. децембра 2009. године и има сезонске летове ка Анталији, Тивту и Подгорици. Бор - Ниш преко Зајечара и Књажевца је удаљен 128km европским путем Е771, док је Бор - Ниш преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Међународни аеродром Никола Тесла у Београду врши летове ка великом броју одредшта у иностранству. Београд је удаљен 272km путем Е761 и Е75.

Бор је удаљен око 30km од Зајечара, 60km од Неготина, око 60km од Мајданпека и 120km од Кладова.

Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румуннијом и Вршка Чука код зајечара са Бугарском.

Историја

У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника, док данас броји око 40.000 са двадесетак нација.

Демографија

У насељу Бор живи 30895 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,5 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 14044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 11103 1953. 14533 1961. 18816 1971. 29418 1981. 35591 1991. 40668 40391 2002. 40342 39387 2011. 33328 (први рез.)

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			32.785	83,23%
Власи			2.352	5,97%
Роми			1.216	3,08%
Македонци			507	1,28%
Југословени			251	0,63%
Црногорци			192	0,48%
Албанци			105	0,26%
Хрвати			86	0,21%
Бугари			62	0,15%
Словенци			51	0,12%
Румуни			47	0,11%
Муслимани			37	0,09%
Мађари			24	0,06%
Немци			23	0,05%
Бошњаци			16	0,04%
Руси			15	0,03%
Словаци			3	0,00%
Горанци			3	0,00%
Чеси			2	0,00%
Украјинци			2	0,00%
Русини			1	0,00%
непознато			430	1,09%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	80			75
80+	121			209
75-79	263			403
70-74	625			732
65-69	832			956
60-64	865			1022
55-59	1055			1053
50-54	1706			1748
45-49	1707			1758
40-44	1718			1644
35-39	1369			1499
30-34	1276			1396
25-29	1383			1396
20-24	1398			1415
15-19	1522			1401
10-14	1409			1205
5-9	1193			1082
0-4	955			916
просек	36.5			38.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 5225 5902 6956 10277 11361 13392 14044

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 2863 3412 3158 3414 808 269 81 21 12 6 2.80

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	15920	4912	9631	580	701	96
Женски	16707	3721	9629	2078	1217	62

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8746	51	1	2068	3319	320	225	472	82	497
Женски	6688	41	-	525	1843	90	64	878	370	216
Оба	15434	92	1	2593	5162	410	289	1350	452	713
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	74	468	293	195	190	154	1	-	336
Женски	200	441	304	471	859	218	1	-	167
Оба	274	909	597	666	1049	372	2	-	503

Привреда

Дампер у парк музеју

Привреда града Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству. Са развојем рударства, град се развијао. Број становника се повећавао и уз рудник су настале и друге пропратне фабрике (фабрика бакарне жице нпр.). Затим нешто касније развиле су се и друге гране индустрије (Југобанка Бор нпр.). Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постојао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, концерн долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. одвија се низ дешавања - пројеката о сарадњи са другим фирмама из земље и иностранства - не би ли се дошло до економске стабилности. У истом периоду, држава као власник концерна је покушала у два наврата да прода концерн путем приватизације са истим циљем. Почетком 2010. године, концерн је и даље у власништву државе и послује са губицима.

Школство

У Бору постоји више основних и средњих школа, основна музичка и балетска школа и факултет.

Основне школе:

• Основна школа "Бранко Радичевић"
• Основна школа "Свети Сава"
• Основна школа "Вук Караџић"
• Основна школа "Душан Радовић" (раније "9. Српска ударна бригада")
• Основна школа "3. октобар"
• Школа за основно и средње образовање "Видовдан"
• Школа за основно музичко образовање и васпитање "Миодраг Васиљевић"

Средње школе:

• Гимназија "Бора Станковић"
• Машинско-електротехничка школа
• Економско-трговинска школа
• Техничка школа
• Школа за средње образовање "Видовдан"

Факултет у Бору припада Београдском Универзитету:

• Технички факултет у Бору

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бор (град)

• Званична презентација општине
• Радио телевизија Бор
• Веб портал и презентација града
• Zvanična prezentacija Borskog jezera
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)