Велика Слатина

Велика Слатина
Велика Слатина;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Косово Поље
Становништво
— 2011.	1.839
Географске карактеристике
Координате	42° 36′ 12″ С; 21° 01′ 14″ И / 42.60333° С; 21.02056° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Велика Слатина Велика Слатина на карти Србије

Велика Слатина (алб. Sllatinë e Madhe) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је на Слатинском потоку, на југоисточној падини Црног врха, око пола километра северно од пута Приштина - Пећ.

Историја[уреди | уреди извор]

Село је постало као колонија Черкеза 1864. Кад се у рату 1877-78. Србија приближила Косову, Черкези су се, свих 5 кућа, колико их је било, иселили у унутрашњост Турске, а у њихове куће су се уселили мухаџири из ослобођене Топлице. Међу тим мухаџирима је било опет Черкеза, којих је у балканском рату било 9 кућа и које су се по том рату почеле исељавати у Турску, тако да је последња њихова кућа отишла 1924. ^[1]

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци о пореклу становништва из 1933. године. ^[1]

Мухаџирски родови досељени 1878. из топличких села

Мрљак (7 к.) и Којшић (9 к.), од фиса Шаље, из Мрљака и Којшића.
Тмава (3 к.) и Ивања (1 к.), од фиса Краснића, из Тмаве и Ивање.
Жини Поток (1 к.), од фиса Тсача, из Житног Потока.
Колубра (3 к.), Рудар (3 к.) и Бериљ (1 к.), од фиса Гаша из Калудре, Рудара и Бериља.
Коњуша (2 к.) и Новосел (7 к.), од фиса Климената, из Коњуше и Новог Села.

Аутоколонисти

Бабићи ( 2 к.) 1914. из истоименог рода у суседном селу Лепини.
Стевановићи (2 к.) и Ђоровићи (1 к.) 1914, прва из Кутлова а друга из Раче (Топлица).
Пековић (1 к.) 1914. из Жупе Никшићке.

Колонисти

Бендераћи или Павићевићи (5 к.), Живковићи (2 к.) 1921. и Вучетићи (1 к.) из Грахова код Никшића.
Мићуновић (4 к.) 1924, Муштеровић (1 к.) 1921. и Шупић (1 к.) 1925. из Рудине код Никшића.
Бјеловић (1 к.) 1924. из Бањана код Никшића.
Шарановић (2 к.) 1924. из Слатине код Даниловграда.
Радунић (1 к.) 1926. из манастира Мораче.
Вукићевић (1 к.) 1920, Бојанић (1 к.) 1920. и Кујачић (2 к.) 1923. из Кривошија (Бока).
Поповићи (4 к.) 1924. из Маровца у Јабланици, иначе старином из Голије код Никшића.