Велики чичак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики чичак
Arctium lappa.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
род: Arctium
Биномијална номенклатура
A. lappa
Синоними:

Lappa major Gaerin.
Arctium majus Schrk.
Lappa communis var. major Gaerin.
Lappa officinalis All.
Lappa vulgaris var. major Neilr.

Екологија таксона
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велики чичак

Велики чичак (Arctium lappa), у народу још и као репух, лопух, велики лопух, је најчешћа и најпознатија врста чичка. Научни назив Arctium lappa потиче од грчких речи arktos, што значи медвед и lappa што представља име чичка или од грче речи labein = дохватити, шчепати (због кукица којима се плод закачиње). Велики чичак је веома распрострањена, двогодишња коровска биљка која се може наћи на запуштеним местима, поред путева и око насеља.

Опис биљке[уреди]

Корен је меснат, вретенаст и дужине до 60 cm. Стабло је црвенкасто, ребрасто, грана се само у горњем делу и гранчице су вунасте. Листови су најкрупнији у доњем делу стабла да би постајали све ситнији идући ка његовом врху. Лице листа је тамнозелено, а наличје је покривено сивим длакама. Крунични листићи су пурпурноцрвени, цевасти и на врху подељени на пет делова. Чашични листићи су на врху савијени у облику кукице. Цветови образују лоптасте главице сакупљене у гроње.

Дрога и хемијски састав[уреди]

Најчешће се користи корен (Bardanae radix), док се плод (Bardanae fructus), лист (Bardanae folium) или уље (Oleum Bardanae radicae) користе нешто ређе.

Корен се сакупља у другој години и садржи:

Употреба[уреди]

У народној медицини примењује се за лечење обољења косе која се испира незаслађеним чајем. Поред тога добар је и за чишћење крви и мокраћних путева као и код повишеног шећера у крви. Треба напоменути да се чичак не сме користити истовремено са употребом лекова против повишеног шећера у крви.

Поред ових дејстава чичак показује веома разноврсна дејства. Најчешће је у употреби као средство које помаже код избацивања вишка течности, против упала, чирева, ексцема, псоријазе. Користи се и за јачање апетита као и за стварање и лучење жучи. Експерименталним путем је доказано да чичак делује на бактерије.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]