Бијељина

Бијељина
Трг краља Петра у Бијељини и зграда општине
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Општина Бијељина
Географски подаци
Географске координате	44° 45′ 00" СГШ 19° 13′ 00" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Становништво (1991)
број становника	70.000 (130.000)
Остали подаци
Поштански број	76300
Позивни број	055
Бијељина  Бијељина на мапи Босне и Херцеговине

Бијељина (погрешно Бјељина) је град у општини Бијељина у Републици Српској (БиХ). По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, град Бијељина је имао 36.414, а општина 96.335 становника. Данас општина Бијељина има око 130.000 становника, док сам град Бијељина има око 70.000.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом би Бијељина требало да добије статус града.

Географија

Бијељина је смјештена у Семберији, и представља раскршће путева за Србију, Хрватску и унутрашњост Босне. Смјештена у равној и плодној Семберији, у близини ријека Дрине и Саве, испод планине Мајевице, Бијељина има једну од најразвијенијих пољопривреда у Републици Српској. Главнину производње чине пшеница и кукуруз, поврће, купус, паприка, парадајз и лубенице. Воћарство и сточарство су такође заступљени, али мање.

Историја

Најстарији пронађени трагови обитавања датирају из периода неолита - старчевачке културе, 5-4. миленијум старе ере. Важно раскршће културних утицаја у неолиту, бронзаном добу и касније.

Бијељина је била једно од средишта панонско-илирског устанка. Међу значајне личности 19. века убрајају се Филип Вишњић и Иво од Семберије, кнез Бијељинске нахије, који се налазе и на грбу Бијељине.

Иако се име „Бијељина“ први пут спомиње већ 1446. године, име се озваничило тек 1918. године. Током владавине Аустроугарске, град је носио име „Бјелина“, а још прије тога „Белина“ и „Билина“.

Распад Југославије

За више информација погледајте чланак Рат у Босни и Херцеговини

Бијељина је, за вријеме рата у БиХ, била центар Српске аутономне области, САО Семберија и Мајевица, коју су организовале српске власти. За вријеме тог рата је доживјела значајне демографске промјене. Прије рата, главнину становништва у граду је чинило муслиманско и српско становништво, а већину села су насељавали скоро искључиво Срби, осим села Јања. У првим данима априла 1992. године, паравојне снаге вођене Жељком Ражнатовићем „Арканом“ су упале у град, те је велики број несрпског становништва насилно исељен из града. Убрзо је град попуњен пристиглим избјеглицама српске припадности из осталих дијелова Босне и Херцеговине, који су били под муслиманском и хрватском влашћу, те се структура становништва значајно промијенила у корист Срба. На дан 13. марта 1993 срушено је неколико џамија, међу којима је и Атик-џамија у центру града.

По завршетку рата, повратком једног дијела становништва порастао је број Муслимана у односу на Србе, али је већинско становништво остало српско.

Архитектура

Најстарија јавна грађевина у граду Бијељини је Атик Џамија изграђена 1520. године као задужбина Сулејмана Величанственог. Друга бинта грађевина је Црква светог Ђорђа, саграђена 1872. године. Трећа најстарија грађевине је Музеј Семберије, саграђен 1876. године. Градски парк је саграђен 1892.

Знаменитости

Споменик Краљу Петру Карађорђевићу

На главном тргу Бијељине, испред градске скупштине, налази се споменик Краљу Петру Карађорђевићу, реплика споменика подигнутог прије Другог свјетског рата. Аутор оригиналног споменика је хрватски вајар Рудолф Валдец. Током Другог свјетског рата усташе су споменик склониле са трга и уништиле, а и комунистичка власт по завршетку рата је одбила да га врати. Тек прве године рата у Босни и Херцеговини, 1992., реплика споменика је постављена на мјесто на коме се налазио и оригинални споменик, а на чијем је мјесту за вријеме СФРЈ стојао споменик борцима НОР-а. Аутор реплике је академски вајар Зоран Јездимировић.

Манастир Тавна

За више информација погледајте чланак Манастир Тавна

Манастир Тавна

Манастир Тавна је смјештен у јужном дијелу општине Бијељина. Првобитни манастир је задужбина синова Стефана Драгутина, Владислава и Урошица. Данашњи манастир је смјештен гдје и првобитни, и старији је од већине манастира у својој околини. У првим годинама турске владавине, манастир Тавна је био оштећен, али је уз помоћ православне заједнице током времена поправљен. Између 1941. и 1945. године, усташе су бомбардовале овај манастир, али је поново поправљен након Другог свјетског рата.

Бања Дворови

За више информација погледајте чланак Бања Дворови

Бања Дворови се налази у селу Дворови, источно од Бијељине. Састоји се од хотела „Свети Стефан“, бањског медицинског блока, комплекса базена пуњених локалном термоминералном водом (75°C), спортским теренима за тенис, мали фудбал и кошарку итд. Комплекс базена, који се састоји од једног олимпијског базена, додатна два базена за одрасле са средњом дубином, два базена за дјецу и комплекса услужних радњи, током љетних периода представља главно мјесто за расхлађивање већине становништва Бијељине и околних села.

Етно село „Станишићи“

За више информација погледајте чланак Станишићи (етно село)

Етно село „Станишићи“

Етно село „Станишићи“ је етно село у околини Бијељине три километра од града. Комплекс је изграђен у марту 2003. године, и у почетку се састојао од једног вјештачког језерцета, ресторана и поточића, али се временом ширио па данас садржи двије функционалне воденице, једну „дринску“ (из 1917) и једну „поточну“ (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар, још једно језерце и ресторане са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту гдје се служе и пецива од брашна самљевеног у двјема воденицама, као и јела савремене кухиње.

У организацији етно села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине.

У етно селу „Станишићи“ постоји и дрвена кућа из 1933. године у којој се продају уникатни дрвени намјештај (троношци, столице, столови), стари алати и други сувенири.

Култура

Српско културно умјетничко друштво „Семберија“ на „Фолк фесту“ 2006. године

У Бијељини ради Српско културно умјетничко друштво Семберија које његује фолклорну и музичку баштину српског народа и других народа који живе на простору бивше Југославије. У Бијељини такође ради и Српско културно умјетничко друштво „Велика Обарска“.

Школство

У средњем вијеку, хришћани су се писму учили углавном у манастирима. У Бијељини је прва основна школа отворена 1838. године. 1902. године ова школа је реновирана, додат је један спрат и још неколико учионица. У периоду између 1893. и 1895. године, ту је радио Јован Дучић као наставник. До 1919. године, школа је радила у овој згради, а затим је предата новоотвореној реалној гимназији.

Основе школе

Крајем Другог свјетског рата је промијењен школски систем, па је 1951. године отворена прва осмогодишња основна школа, а 5 година касније и друга. Затим су отворене основне школе 1959. и 1966. године. Од 1953. године у граду постоји и основна музичка школа, у згради бивше Српске штедионице.

Средње школе

Средње школе у Бијељини су сљедеће:

• Гимназија Филип Вишњић
• Музичка школа ``Стеван Стојановић Мокрањац`` (основна и средња)
• Пољопривредна и медицинска школа
• Средња електротехничка школа
• Средња техничка школа
• Економска школа
• Грађевинска школа

Високо школство

Од 1992. године, Бијељина има и установе за високо и више школовање. Током година су се отварали нови приватни и државни факултети, а данас функционишу сљедећи:

• Учитељски факултет
• Правни факултет
• Факултет пословне економије
• Пољопривредни факултет
• Универзитет „Синергија“
• Универзитет „Павловић“

Спорт

Град је сједиште фудбалског клуба Радник.

Транспорт

Од Бијељине води само једна пруга, која води ка Шиду у Србији која није у функцији. Поред тога, Бијељина има и авионско узлетиште.

Градски превоз повезује град са приградским насељима и саобраћа сваког дана у складу са редом вожње. Градски превоз је у организацији аутопревозника „Семберија транспорт“

Становништво

Бијељина
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	19.024 (52,24%)	15.015 (48,24%)	14.929 (60,29%)
Срби	10.450 (28,69%)	7.866 (25,27%)	7.630 (30,81%)
Југословени	3.452 (9,47%)	6.028 (19,36%)	637 (2,57%)
Хрвати	366 (1,00%)	409 (1,31%)	677 (2,73%)
остали и непознато	3.122 (8,57%)	1.806 (5,80%)	888 (3,58%)
укупно	36.414	31.124	24.761

Демографија
Година	Становника
1879.	34.479 (котар)
1885.	38.455 (котар)
1895.	47.468 (котар)
1910.	58.002 (котар)
1921.	58.142 (котар)
1931.	78.602 (срез)
1948.	12.660
1953.	14.303
1961.	17.340
1971.	24.761
1981.	31.124
1991.	36.187

Током рата у БиХ муслиманско становништво се већином исељавало из Бијељине, односно Републике Српске, док је велики број Срба из других градова Федерације Босне и Херцеговине био прогнан у Бијељину, односно Републику Српску. На тај начин је Бијељина одиграла значајну улогу за српске избјеглице из Сарајева, Тузле, и Зенице, али и других крајева Федерације Босне и Херцеговине. У току овог рата, број становника Бијељине је порастао за 30-40%.

Познате личности

Сљедеће познате личности су рођене у Бијељини:

• Кнез Иван Кнежевић,
• Саво Милошевић, српски фудбалер
• Мићо Мићић, Начелник општине
• Родољуб Чолаковић,
• Стјепан Тонковић, сликар

Галерија

• 

  Атик џамија у Бијељини

Види још

• Општина Бијељина
• Семберија

Спољашње везе

• Општина Бијељина ((sr))
• Општина Бијељина ((sr))
• Попис становништва по општинама и мјесним заједницама 1991. године
• Привредна мапа града Бијељине - Општина Бијељина ((sr))
• Град Бијељина ((sr))
• Мићо Мићић Начелник општине Бијељина ((sr))