Бијељина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили јединицу локалне самоуправе (некадашњу општину), погледајте чланак Град Бијељина.
Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића
Трг краља Петра I Карађорђевића

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Град Бијељина
Становништво
Становништво (2013) 45.291
Положај
Координате 44°45′00″N 19°12′58″E / 44.75, 19.216
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Бијељина на мапи БиХ
{{{alt}}}
Бијељина
Бијељина на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 055


Координате: 44° 45′ 00" СГШ, 19° 12′ 58" ИГД

Бијељина (погрешно Бјељина) је градско насеље у граду Бијељина у Републици Српској (БиХ). Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Граду је пописано 114.663 лица.[1] а у насељеном мјесту Бијељина 45.291 лица.[2]

Географија[уреди]

Бијељина је смјештена у Семберији, и представља раскршће путева за Србију, Хрватску и унутрашњост Босне. Смјештена у равној и плодној Семберији, у близини ријека Дрине и Саве, испод планине Мајевице, Бијељина има једну од најразвијенијих пољопривреда у Републици Српској. Главнину производње чине пшеница и кукуруз, поврће, купус, паприка, парадајз и лубенице. Воћарство и сточарство су такође заступљени, али мање.

Историја[уреди]

Најстарији пронађени трагови обитавања датирају из периода неолита - старчевачке културе, 5-4. миленијум старе ере. Важно раскршће културних утицаја у неолиту, бронзаном добу и касније.

Бијељина је била једно од средишта панонско-илирског устанка.

Међу значајне личности 19. века убрајају се Филип Вишњић и Иво од Семберије, кнез Бијељинске нахије, који се налазе и на грбу Бијељине.

Иако се име „Бијељина“ први пут спомиње већ 1446. године, име се озваничило тек 1918. године. Током владавине Аустроугарске, град је носио име „Бјелина“, а још прије тога „Белина“ и „Билина“.

Распад Југославије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рат у Босни и Херцеговини

Бијељина је, за вријеме рата у БиХ, била центар Српске аутономне области, САО Семберија и Мајевица, коју су организовале српске власти. За вријеме тог рата је доживјела значајне демографске промјене. Прије рата, главнину становништва у граду је чинило муслиманско и српско становништво, а већину села су насељавали скоро искључиво Срби, осим села Јања. У првим данима априла 1992. године, паравојне снаге вођене Жељком Ражнатовићем „Арканом“ су упале у град, те је велики број несрпског становништва насилно исељен из града. Током преузимања града почетком априла, најмање 48 Муслимана цивила је убијено. Убрзо је град попуњен пристиглим избјеглицама српске припадности из осталих дијелова Босне и Херцеговине, који су били под муслиманском и хрватском влашћу, те се структура становништва значајно промијенила у корист Срба. На дан 13. марта 1993 срушено је неколико џамија, међу којима је и Атик-џамија у центру града.

По завршетку рата, повратком једног дијела становништва порастао је број Муслимана у односу на Србе, али је већинско становништво остало српско.

Архитектура[уреди]

Најстарија јавна грађевина у граду Бијељини била је српска православна црква коју су порушили Турци османлије и на чијим су темељима изградили Атик Џамију 1520. године као задужбина Сулејмана Величанственог или 1687-1891 као задужбина Сулејмана Другог,[3] што доказују надгробни споменици пронађени приликом обнове Атик џамије послије Одбрамбено-отаџбинског рата ископавањем темеља, на којима се налазе ћирилични натписи. Друга битна грађевина је Црква светог Ђорђа, саграђена 1872. године. Трећа најстарија грађевине је Музеј Семберије, саграђен 1876. године. Градски парк је саграђен 1892.

Знаменитости[уреди]

Споменик Краљу Петру Карађорђевићу

На главном тргу Бијељине, испред градске скупштине, налази се споменик Краљу Петру Карађорђевићу, реплика споменика подигнутог прије Другог свјетског рата. Аутор оригиналног споменика је хрватски вајар Рудолф Валдец. Током Другог свјетског рата усташе су споменик склониле са трга и уништиле, а и комунистичка власт по завршетку рата је одбила да га врати. Тек прве године рата у Босни и Херцеговини, 1992., реплика споменика је постављена на мјесто на коме се налазио и оригинални споменик, а на чијем је мјесту за вријеме СФРЈ стојао споменик борцима НОР-а. Аутор реплике је академски вајар Зоран Јездимировић.

Култура[уреди]

Српско културно умјетничко друштво „Семберија“ на „Фолк фесту“ 2006. године

У Бијељини ради Српско културно умјетничко друштво Семберија које његује фолклорну и музичку баштину српског народа и других народа који живе на простору бивше Југославије[4]. У Бијељини такође ради и Српско културно умјетничко друштво „Велика Обарска“.

Школство[уреди]

У средњем вијеку, хришћани су се писму учили углавном у манастирима. У Бијељини је прва основна школа отворена 1838. године. 1902. године ова школа је реновирана, додат је један спрат и још неколико учионица. У периоду између 1893. и 1895. године, ту је радио Јован Дучић као наставник. До 1919. године, школа је радила у овој згради, а затим је предата новоотвореној реалној гимназији.

Основе школе[уреди]

Крајем Другог свјетског рата је промијењен школски систем, па је 1951. године отворена прва осмогодишња основна школа, а 5 година касније и друга. Затим су отворене основне школе 1959. и 1966. године. Од 1953. године у граду постоји и основна музичка школа, у згради бивше Српске штедионице.

Средње школе[уреди]

Средње школе у Бијељини су сљедеће:

  • Гимназија „Филип Вишњић“
  • Музичка школа „Стеван Стојановић Мокрањац“ (основна и средња)
  • Пољопривредна и медицинска школа
  • Техничка школа „Михајло Пупин“
  • Економска школа

Високо школство[уреди]

Од 1992. године, Бијељина има и установе за високо и више школовање. Током година су се отварали нови приватни и државни факултети, а данас функционишу сљедећи:

  1. Универзитет у Источном Сарајеву
  • Правни факултет
  • Факултет пословне економије
  • Учитељски факултет
  • Пољопривредни факултет
  1. Приватни универзитети
  • Универзитет „Синергија“
  • Универзитет „Павловић“
  • Универзитет „Апеирон“
  • Универзитет „Бијељина“

Спорт[уреди]

Град је сједиште фудбалског клуба Радник.

Транспорт[уреди]

Од Бијељине води само једна пруга, која води ка Шиду у Србији која није у функцији. Поред тога, Бијељина има и авионско узлетиште.

Градски превоз повезује град са приградским насељима и саобраћа сваког дана у складу са редом вожње. Градски превоз је у организацији ауто-превозника „Семберија транспорт“

Становништво[уреди]

Националност[5] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 19.024 (52,24%) 15.015 (48,24%) 14.929 (60,29%)
Срби 10.450 (28,69%) 7.866 (25,27%) 7.630 (30,81%)
Југословени 3.452 (9,47%) 6.028 (19,36%) 637 (2,57%)
Хрвати 366 (1,00%) 409 (1,31%) 677 (2,73%)
остали и непознато 3.122 (8,57%) 1.806 (5,80%) 888 (3,58%)
Укупно 36.414 31.124 24.761
Демографија
Година Становника
1879. 34.479 (котар)
1885. 38.455 (котар)
1895. 47.468 (котар)
1910. 58.002 (котар)
1921. 58.142 (котар)
1931. 78.602 (срез)
1948. 12.660 [5]
1953. 14.303
1961. 17.340
1971. 24.761
1981. 31.124
1991. 36.187

Током рата у БиХ муслиманско становништво се већином исељавало из Бијељине, односно Републике Српске, док је велики број Срба из других градова Федерације Босне и Херцеговине био прогнан у Бијељину, односно Републику Српску. На тај начин је Бијељина одиграла значајну улогу за српске избјеглице из Сарајева, Тузле, и Зенице, али и других крајева Федерације Босне и Херцеговине. У току овог рата, број становника Бијељине је порастао за 30-40%.

Познате личности[уреди]

Сљедеће познате личности су рођене у Бијељини:

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :