Виктор Коноваленко

Виктор Коноваленко
Виктор Коноваленко
Виктор Коноваленко; Виктор Коноваленко
Лични подаци
Датум рођења	11. март 1938.
Место рођења	Горки, СССР
Датум смрти	20. фебруар 1996. (57 год.)
Место смрти	Нижњи Новгород, Русија
Држављанство	СССР→ Русија
Висина	168 цм
Маса	75 кг
Играчке информације
Позиција	голман
Хвата/Пуца	са леве стране
Репрезентација	Совјетски Савез
Про каријера	1956−1972.
Сениорска каријера
Године	Клуб
1956−1972.	ХК Торпедо
Награде и медаље
Олимпијске игре
Светска првенства

Виктор Сергејевич Коноваленко (рус. Виктор Сергеевич Коноваленко; Горки, 11. март 1938 − Нижњи Новгород, 20. фебруар 1996) био је совјетски и руски хокејаш на леду који је током играчке каријере играо на позицијама голмана. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза од 1963. и члан Хокејашке куће славних ИИХФ-а од 2007. године. Вишеструки је олимпијски, светски и европски првак са селекцијом Совјетског Савеза.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Целокупну играчку каријеру која је трајала од 1956. до 1972. провео је у екипи Торпеда из свог родног Нижњег Новгорода. У совјетском првенству одиграо је око 450 утакмица, а највећи успех у клупској каријери остварио је 1961. када је екипа Торпеда заузела друго место у националном првенству. Чак седам сезона у првенству је уврштаван у идеалну поставу првенства, а у сезони 1969/70. проглашен је за најбољег совјетског хокејаша.

За сениорску репрезентацију Совјетског Савеза дебитовао је на светском првенству 1961. на ком је совјетски тим освојио бронзану медаљу. Од те 1961. када је на голу наследио Николаја Пучкова, био је стандарди голман совјетске репрезентације све до 1971. године када га је заменио Владислав Третјак. Са репрезентацијом је освојио две титуле олимпијског победника (на ЗОИ 1964. и ЗОИ 1968) и чак осам титула светског првака. На светским првенствима и олимпијским играма одиграо је укупно 54 утакмице, док је за репрезентацију током 11 сезона одиграо укупно 118 утакмица.

По окончању играчке каријере радио је као тренер млађих голмана у Торпеду, а потом је постао и директор Торпедовог спортског центра, дворане која је после његове смрти понела његово име. Један булевар у Нижњем Новгороду носи његово име.