11. март

Из Википедије, слободне енциклопедије

11. март (11.03) је 70. дан у години по грегоријанском календару (71. у преступној години). До краја године има још 295 дана.

Догађаји[уреди]

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
  • 1851. — Први пут изведена Вердијева опера "Риголето", у Венецији.
  • 1913. — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.
  • 1917. — Британске трупе у Првом светском рату заузеле Багдад.
  • 1920. — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије.
  • 1938. — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију.
  • 1941. — Конгрес САД изгласао Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара.
  • 1943. — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку.
  • 1973. — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965.
  • 1975. — У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију.
  • 1981. — Под паролом "Косово република" у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било први пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици.
  • 1985. — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка.
    • Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће "Хародс“.
  • 1990. — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а.
    • Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама.
  • 1991. — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света.
  • 1998. — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије.
  • 1999. — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа "Дневни телеграф" на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права "Хјуман рајтс воч" оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере.
  • 2000. — У експлозији метана у руднику угља "Баракови" у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа.
    • Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973.
  • 2002. — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца.
  • 2003. — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Оснивање суда подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина.
    • Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно.
  • 2004. — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље окупило се преко осам милиона људи широм Шпаније, који су протестовали против тероризма. Три месеца касније у Италији ухапшен Египћанин Рабеи Осман Сајед Ахмед, осумњичен за организовање тих напада, а због припремања терористичких напада у Белгији притворено 15 особа.
    • Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992.
  • 2006. — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар