Виндоус миленијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајкрософт виндоус Миленијум
Microsoft Windows ME
Део групе Microsoft Windows ОС
Microsoft Windows Millenium Edition Logo.svg
Microsoft Windows Millennium Edition.jpg
Издавач
Microsoft
Верзије
Прва верзија 14. септембар 2000. (инфо)
Изворни модел Затворен код, Дељен код
Лиценца Комерцијалан софтвер
Врста језгра Монолитно
Подржане платформе IA-32, x86-64
Метода ажурирања Виндоус ажурирање
Језик Вишејезичан
Претходник Windows 98 SE (1999)
Наследник Windows XP (2001)
Стање подршке
нема од 2006[1]

Виндоус Миленијум (енгл. Windows Millennium Edition, Windows ME) је 16/32-битни оперативни систем компаније Мајкрософт који се појавио на тржишту 14. септембра 2000. године и назван је у част почетка III миленијума.[2]

Концептуално, у питању је побољшана верзија претходног оперативног система Виндоус 98, тачније Виндоус 98 СЕ, односно друге едиције Виндоуса 98, са бројним елементима уведеним пре тога у експплоатацију са оперативним системом Виндоус 2000. Графички интерфејс је наслеђен од Виндоуса 2000, укључујући и нова унапређења Експлорер фајл менаџера, док је сам оперативни систем био намењен широком потрошачком тржишту (Виндоус 2000 је по замисли Мајкрософта био оријентисан на пословне кориснике).

Виндоус миленијум долази са Интернет Експлорером у верзији 5.5, Виндоус Медија плејером у новој верзији 7 и (по први пут) са Виндоус Муви Мејкером, у верзији 1.0. Највиша верзија Интернет Експлорера подржана је 6.0 СП 1, .НЕТ Фрејмворка 2.0 а Офис пакета ОФис Икс-Пе.

Једна од највише критикованих карактеристика овог оперативног система је била везана са укидањем директног приступа извршавању DOS подсистема у циљу краћег времена дизања оперативног система, што је имало за последицу неизвршавање појединих старијих програма за тај оперативни систем, на пример разних алата везаних за форматирање хард и флопи дискова и дискета, иако се систем технички још увек може бутовати са дискете.[3]

Оригинални план је подразумевао да Виндоус миленијум буде први Виндоус за кућну употребу базиран на НТ кернелу, међутим, након што је Пројекат Нептун,који се бавио развојем онога што је касније постао Виндоус Икс-Пе, одложен, Миленијум је постао међуиздање ,и даље базиран на ДОС кернелу.

Подршка за Виндоус миленијум је престала у исто време кад и подршка за Виндоус 98 и 98 СЕ, 11. јула 2006. године.

Историја[уреди]

Године 1998., Мајкрософт је објавио да више неће да издаје нове верзије такозване Виндоус 9x породице оперативног система, које су биле базиране на ДОС оперативном систему.[4] У мају 1999. године је ипак издат Виндоус 98 СЕ (друго издање Виндоуса 98). Те године је почео развој новог оперативног система, то јест развој Виндоуса миленијум. [5] Током развоја Виндоуса миленијум, објављена су три бета издања. 24. септембра 1999. године, Мајкрософт је објавио прву бета верзију. [6] Друга бета верзијаје објављена 24. новембра 1999. године, када су примењена и прва побољшања: Системску заштиту фајлова, нову контролну таблу и контролу видео-игара. У неколико међу-бета издања су додата и аутоматска надоградња софтвера и персонализовани именици. Бета 3 је издата 11. априла 2000. и у њој се појављују коначни звуци паљења и гашења рачунара. Волпејпер на буту је представљен у верзији 2513 бете 3. Систем је објављен 31. децембра 2000. године, основна подршка се завршила три године касније, а продужена подршка 11. јула 2006. године. [7] Виндоус миленијум је у почетку садржавао Мајкрософтову Јава виртуалну машину, која је апдејтом уклоњена крајем 2003. године због правног спора између Мајкрософта и Сан Мајкросистемса. Уједно, нове лиценце за Виндоус миленијум се више нису продавале.[8]Од септембра 2000. до јануара 2001. Мајкрософт је понудио постојећим корисницима Виндоуса 95 и 98 да по цени од $59.95 пређу на Виндоус миленијум, уместо нормалне цене недоградње од $109.[9]

Недуго након објављивања Виндоуса миленијум, почела је његова промоција под именом Упознај ме, која је обишла 25 градова САД-а.[10]

Нове и проширене могићности[уреди]

Кориснички интерфејс[уреди]

Виндоус миленијум је увео коришћење многих побољшања Виндоус Експлорера која су се први пут појавила у Виндоусу 2000. Неке од њих су: боље асоцирање типова датотека, приказ коментара у пречицама као тултипови, прошириве колоне у приказу детаља, прекриваче икона, интегрисану траку за претрагу у Експлореру, сортирање по имену у изброницима, Трака за место у прозорима Отвори и Сачувај, скакући Старт мени за посебне фасцикле, Плус! 95 и 98 теме и побољшана графика, која дозвољава иконице у 16-то битној боји. Контролна табла за медије је доживела нова побољшања. Цео интерфејс сада дозвољава искључивање функције Повуци и пусти, што се препоручује за нове кориснике.

Хардверска подршка[уреди]

Убрзано је дизање оперативног система и хладног старта система после логовања и дизања из хибернације. Изменом CONFIG.SYS и AUTOEXEC.BAT конфигурационих фајлова је заобиђено кашњење приликом дизања оперативног система. Главни системски драјвери попут HIMEM.SYS и SMARTDRV.EXE су сада обједињени у IO.SYS. >{{cite web|url=http://www.microsoft.com/whdc/archive/fast-boot.mspx [11] >„Improving "Cold Boot" Time for System Manufacturers“. Microsoft.com. 2001-12-04. </ref> [11] Регистар се сада учитава једном; он је издељен на 3 датотеке, уместо на 2 као раније. Те датотеке су: SYSTEM.DAT , USER.DAT и CLASSES.DAT, која садржи HKEY_CLASSES_ROOT који иницира бут оперативног система. Прикључи и покрени систем је унапређен. На време старта не утиче ДХЦП сервер нити остале интернет компоненте. Ради избегавања спорог пост чека током бута, начињене су многе оптимизације. [11]

Подршка за мишеве са до 5 дугмета је постала стандардна, као и ИнтелиПоинт програмирање програмабилних дугмади. [12] [13]

Уведен је ВИА АПИ да замени ТВАИН у комуникацији дигиталних камера и скенера преко УСБ-а и ПТП протокола.[14]

Уведена је и подршка за АЦПИ 4 систем управљања коришћења струје и хибернације.ref>„Interview with Nicolas Coudière, Chief Product Manager: Microsoft Windows Millennium Edition (Me)“. Activewin.com Приступљено 2010-08-26. </ref> [15]

Уведена је и генеричка подршка за УСБ и СБП 2 Фајервајер штампаче и скенере. [16] i USB printere.[17] [18]

Модули Вејваут, Дајрект Саунд и Дајректшоу подржавају не-ПЦМ формате, као што су Долби АЦ-3 и ВМА преко СПДИФ излаза. [19]

Дигитални медији[уреди]

  • Виндоус Муви Мејкер Алат базиран на ДајректШоу и Виндоус Медиа технологији за брзу монтажу видео фајлова.[20]
  • Виндоус Медиа Плејер 7 Нова верзија добро познатог мултимедијског плејера. Уведена је подршка за медијске библиотеке, подршка за резање ЦД дискова, уграђени енкодер, могућност визуелизација и скинова, даунлоуд музике на преносиве плејере и подршка за стрим радио станица преко интернета.[21]
  • Виндоус ДВД Плејер За разлику од плејера у Виндоусу 98 СЕ, декодирање енкриптованих ДВД дискова се сада обавља преко уграђеног енкодера.[22]

Системски захтеви[уреди]

Произвођач је навео да је минимална конфигурација која подржава Виндоуз МЕ заснована на процеспру Пентијум (Pentium) 150 MHz, 32 Мб RAM меморије и 500 Мб слободног простора на тврд диску. за удобан рад је потребан рачунар класе Пентијум II, 128 Мб RAM меморије и 2 Гб простора на тврдом диску.

Нове могућности оперативног система[уреди]

  • Заштита системских фајлова (Windows File Protection).
  • Подршка за ADSL и кабловске модеме.
  • Дељење Интернет конекције (Internet Connection Sharing).
  • Подршка UPnP стандарду
  • Интернет Експлорер 5.5
  • Windows Movie Maker
  • Windows Media Player 7
  • MSN Messenger
  • Аутоматско обнављање путем Windows Update
  • Побољшана подршка нових уређаја
  • Аутоматско препознавање екстерних уређаја преикључених преко USB, Firewire и т. д. са могућношћу безбедног искључивања истих.

Референце[уреди]

  1. ^ „Windows 98, Windows 98 SE, and Windows Me Support ends on 11 July 2006“. Microsoft Приступљено 10. 6. 2006.. 
  2. ^ „Microsoft Announces Immediate Availability Of Windows Millennium Edition (Windows Me)“. Microsoft PressPass - Information for Journalists. Microsoft. 14. 9. 2000. Приступљено 2. 8. 2008.. 
  3. ^ „Overview of Real Mode Removal from Windows Millennium Edition“. Microsoft. 
  4. ^ Paul Thurrot (15 December 1999). „Paul Thurrot's SuperSite for Windows: The Road to Gold: The development of Windows 2000 Review“. SuperSite for Windows Приступљено 2007-09-21. 
  5. ^ Paul Thurrot (15 December 1999). „Paul Thurrot's SuperSite for Windows: The Road to Gold: The development of Windows 2000 Review“. SuperSite for Windows Приступљено 2007-09-21. 
  6. ^ „Paul Thurrott's SuperSite for Windows: The Road to Gold: The development of Windows Me“. Winsupersite.com Приступљено 2010-08-26. 
  7. ^ „Microsoft Support Lifecycle - Windows Millennium Edition“. Support.microsoft.com Приступљено 2010-08-26. 
  8. ^ Paul Thurrot - Microsoft to Retire Windows 98, Others. eWeek, 8 December 2003
  9. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом MePromoPrice.; $2
  10. ^ „Microsoft to hit the road with 'Meet Me' tour“. Windowsitpro.com. 2000-08-29 Приступљено 2010-08-26. 
  11. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом FastBoot1.; $2
  12. ^ „Windows and the 5-Button Wheel Mouse“. Msdn.microsoft.com. 2014-03-23 Приступљено 2014-05-21. 
  13. ^ „Fourth and Fifth Mouse Buttons Not Recognized by Windows“. Support.microsoft.com Приступљено 2014-05-21. 
  14. ^ „Windows Image Acquisition (WIA) (Windows)“. Msdn.microsoft.com Приступљено 2010-08-26. 
  15. ^ „Windows Power Management“. Microsoft.com. 2001-12-04 Приступљено 2010-08-26. 
  16. ^ Microsoft USB FAQ[мртва веза од August 2010]
  17. ^ „USB Printers - Architecture and Driver Support“. Microsoft.com. 2005-11-02 Приступљено 2010-08-26. 
  18. ^ „IEEE1394 and the Windows platform“. Msdn.microsoft.com. 2014-03-24 Приступљено 2014-05-21. 
  19. ^ „Non-PCM Wave Formats and WDM Audio Drivers“. Msdn.microsoft.com. 2014-05-06 Приступљено 2014-05-21. 
  20. ^ „Microsoft Windows Movie Maker Community“. Microsoft.com Приступљено 2010-08-26. 
  21. ^ Thurrott, Paul. „Windows Media Player 7 reviewed“ Приступљено January 18, 2013. 
  22. ^ „Description of DVD Player in Windows Millennium Edition“. Support.microsoft.com. 2007-01-29 Приступљено 2010-08-26. 

Спољашње везе[уреди]