Водени цвет (лист)
 Водени цвет, насловна страна, број 1, 1908. Часопис се налази у дигиталној библиотеци Музеја позоришне уметности Србије у Београду | |
| Тип | лист за шалу |
|---|---|
| Уредник | Бранислав Ђ. Нушић |
| Оснивање | 1908. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1908. |
| Град | Београд (1908) |
Водени цвет (лист) – Ephemera vulgata – излазио је од 30. маја до 1. јуна 1908. године у Београду.
Часопис се налази у дигиталној библиотеци Музеја позоришне уметности Србије у Београду
Часопис се налази у дигиталној библиотеци Музеја позоришне уметности Србије у Београду
О часопису[уреди | уреди извор]
Лист Водени цвет је био први шаљиви лист које је покренуло Српско новинарско удружење. Уредник листа је био Бранислав Ђ. Нушић, председник новинарског удружења, а главни сарадник је био Брана Ђ. Цветковић. Брана Ђ. Цветковић је цртао карикатуре и за овај лист. Поред њега, значајан је допринос и сарадника Наума Димитријевића Сколомерије, некадашњег покретача и уредника сатиричног листа Геџа. Нушић се у Воденом цвету исказао и као сатиричар. Лист је покренут на Ади Циганлији, где се одржавао "Тројички сабор", а уз подршку самог краља Петра Првог Карађорђевића. На Ади Циганлији су били постављени павиљони за народну забаву, а познато је да је за време вашара и карневала и цензура била толерантнија према слободније написаним чланцима.
Значај часописа[уреди | уреди извор]
Водени цвет, као прво издање Српског новинарског удружења, може се сматрати претечом најбољих листова српске шаљиве периодике у 20. веку, јер је удружење после Воденог цвета покренуло своје шаљиве листове Ошишани јеж (1935) и Јеж (1945). То је можда и највећи допринос овог "адациганлијског" листа српској шаљивој периодици.[1]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист Водени цвет - Ephemera vulgata излазио је од 30. маја (број 1) до 1. јуна (број 3), 1908. године у Београду.[1], мада се наводи и податак да је излазио од 28. до 30. маја 1908. године.[2]
Садржај листа[уреди | уреди извор]
Први број листа од 30. маја на насловној страни, после уводне речи наводи "Шта све има на Ади Циганлији": надлештва, киосци и павиљони, изложбе, забаве, кафане и пристаништа. Ту су и рубрике: дневне вести, женски свет, пецарски конкурс, наше песме, изгубљене ствари, огласи (углавном кафане).[3]
У последњем броју, од 3. јуна, извештава о броју посетилаца, али и о посети Краља, принцезе и принца Павла, као и о резултатима разних трка и такмичења. Телеграм из Беча извештава да се на Ади Циганлији спрема државни удар чији је циљ да збрише самосталност Адоциганлијске републике и изврши сједињење те републике са мајком јој Србијом.[4]
Афоризми[уреди | уреди извор]
Рубрика "Мудре речи:
"И ако не знаш да пливаш, боље ти је пасти у воду но у дугове";
"Кад те уједе ташта, намажи ујед лимуном или амонијаком, кад те уједе комарац, истерај га из куће".
Рубрика "Ефемерограми":
"За дужнике незгодно је, што с`на Ади кермес прави,
кредиторе сретне л`своје, куд ће, него да се дави!"
Поред ових, ту су биле и рубрике афористички "телеграм", рубрика за изгубљене ствари, шаљиви огласи и др.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII. Нови Сад: Матица Српска. стр. 47-48.
- ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI. Нови Сад: Матица Српска. стр. 329.
- ^ „Водени цвет, број 1”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ „Водени цвет, број 5”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI. Нови Сад: Матица Српска. стр. 147-149.