Комарац

Комарац
женка комарца Culiseta longiareolata
Систематика
царство: Animalia тип: Arthropoda класа: Insecta ред: Diptera подред: Nematocera инфраред: Culicomorpha натпородица: Culicoidea породица: Culicidae
потфамилије
Anophelinae Culicinae Toxorhynchitinae
Екологија таксона

Комарци су инсекти двокрилци из фамилије Culicidae, распрострањени су у свим крајевима наше планете. Ова фамилија обухвата око 3500 врста, сврстаних у три потфамилије. Нарочито им погодују топла подручја где се густина њихових популација знатно увећава. Разликују се од других инсеката по томе што су им тело и крила покривени љуспицама које служе као таксономска одлика за одређивање врста.

Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину

Поједине врсте комараца нападају човека и животиње, када се хране сисајући њихову крв. Женке помоћу усног апарата, који је прилагођен за бодење пробијају кожу и истовремено излучују секрет пљувачних жлезда који спречава згрушавање крви домаћина. После оплођења, које се најчешће врши у лету, женке полажу јаја у воду или влажну земљу где се вода сакупља. Пре полагања јаја женке обично узимају крв једанпут или више пута. Мужјаци живе поред воде и нису паразити човека и животиња већ се хране биљним соковима, нектаром и другим течностима. Комарци су веома вешти у инфилтрацији и познато је да налазе пут до станова и кроз искључене клима-уређаје.

Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину чланови су две потфамилије:

1. Anophelinae, у коју су сврстана три рода са најважнијим представником маларичним комарцем;
2. Culicinae са 31 родом од којих су најпознатији у нашем подручју родови:
   • комарац жуте грознице (Aedes) и
   • обичан комарац (Culex)

Маларични комарац

За маларичног комарца Anopheles maculipennis се раније сматрало да је јединствена врста, а од 1925. године прво Фалерони (Falleroni) открива да постоје две, а касније се долази до сазнања да постоји и већи број сестринских врста. Треба одмах нагласити да су мишљења научника различита и да већина не прихвата мишљење о сестринским врстама већ сматра да се ради о политипској врсти која има 6 палеарктичких подврста. Најуочљивије морфолошке разлике уочене су између јаја.

Женке полажу по 150-300 јаја појединачно на води и то по неколико пута током живота. Ларве се развијају у стајаћим водама богатим биљкама и имају респираторне цевчице које вире из воде, а на задњем делу тела и трахејне шкрге. У току године се образује већи број генерација, а неповољни услови се презимљују у стадијуму оплођене женке. У стању мировања тело маларичног комарца постављено је косо према подлози.

Ова врста комарца преноси узрочнике следећих болести:

• три основна типа маларије које изазива протозоа плазмодијум (Plasmodium);
• слоновске болести, елефантијазиса, чији је узрочник ваљкасти црв Filaria bancrofti;
• туларемије коју проузрокује бактерија и од које у природи обољевају првенствено пољски глодари па је позната и под називом зечја куга;
• грознице и главобоље изазване вирусом.

Комарац жуте грознице

Род едес (Aedes) је са више врста:

• Aedes vexanus, која је најчешћа у нашим крајевима, чије се ларве развијају у плавним подручјима, барицама; ова врста најчешће напада човека; миграторна је и космополитска; преносилац је низа вируса од којих је у Срему изолован Tahyna вирус који изазива грип код човека и енцефалитис код животиња;
• Aedes aegypti који преноси узрочника жуте грознице.

Обичан комарац

Обичан комарац се од маларичног тразликује по положају тела у односу на подлогу: он има паралелан положај према подлози, док је маларични постављен косо, са подигнутим задњим делом тела.

Ларве се развијају у стајаћим водама, барама, базенима, сливницима, каналима итд. Ова врста је распрострањена широм наше земље и може досећи и висине од 2.500 m. Јединке које живе на југу су много агресивније него оне на северу.

Врсту Culex pipiens чине подврсте:

• C. pipiens fatigans
• C. p. quienquefasciatus (на слици)
• C. p. molestus.

Обичан комарац (Culex pipiens) је вектор многих вирусних и бактеријских обољења:

• јапанског енцефалитиса;
• лимфатичног менингитиса;
• источног и западног Еквина енцефалита;
• Сан-Луи грознице;
• туларемије;
• бруцелозе.

Литература

• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Комарац

• БиоНет Школа
• American Mosquito Control Association - Mosquito Information
• Inland Floodwater mosquito Aedes vexans diagnostic photographs and taxonomy
• Mosquitoes and mosquito repellents: a clinician’s guide
• University of Florida Public Health Pesticide Applicator Training Manual - Chapter on Mosquitoes
• Mosquito Genomics WWW Server
• Mosquitoes - Micscape September 2003
• Mosquito pictures - Shares facts and pictures regarding mosquitoes and their behavior, life cycle, and feeding habits.
• Frequency of Mosquito Wings
• Mosquito Species of the British Isles (PDF file)
• The evolution of DDT resistant mosquitoes
• CDC Division of Vector-Borne Infectious Diseases - Information on West Nile virus as well as other mosquito- and tick- bourne diseases.