Комарац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Комарац
женка комарца Culiseta longiareolata
женка комарца Culiseta longiareolata
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Diptera
подред: Nematocera
инфраред: Culicomorpha
натпородица: Culicoidea
породица: Culicidae
потфамилије

Anophelinae
Culicinae
Toxorhynchitinae

Екологија таксона

Комарци су инсекти двокрилци из фамилије Culicidae, распрострањени су у свим крајевима наше планете. Ова фамилија обухвата око 3500 врста[1]., сврстаних у три потфамилије. Нарочито им погодују топла подручја где се густина њихових популација знатно увећава. Разликују се од других инсеката по томе што су им тело и крила покривени љуспицама које служе као таксономска одлика за одређивање врста.[2]

Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину[уреди]

Поједине врсте комараца нападају човека и животиње, када се хране сисајући њихову крв. Женке помоћу усног апарата, који је прилагођен за бодење пробијају кожу и истовремено излучују секрет пљувачних жлезда који спречава згрушавање крви домаћина. После оплођења, које се најчешће врши у лету, женке полажу јаја у воду или влажну земљу где се вода сакупља. Пре полагања јаја женке обично узимају крв једанпут или више пута. Мужјаци живе поред воде и нису паразити човека и животиња већ се хране биљним соковима, нектаром и другим течностима. Комарци су веома вешти у инфилтрацији и познато је да налазе пут до станова и кроз искључене клима-уређаје.

Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину чланови су две потфамилије[2]:

  1. Anophelinae, у коју су сврстана три рода са најважнијим представником маларичним комарцем[3];
  2. Culicinae са 31 родом од којих су најпознатији у нашем подручју родови:

Маларични комарац[уреди]

За маларичног комарца Anopheles maculipennis се раније сматрало да је јединствена врста, а од 1925. године прво Фалерони (Falleroni) открива да постоје две, а касније се долази до сазнања да постоји и већи број сестринских врста. Треба одмах нагласити да су мишљења научника различита и да већина не прихвата мишљење о сестринским врстама већ сматра да се ради о политипској врсти која има 6 палеарктичких подврста. Најуочљивије морфолошке разлике уочене су између јаја.

Женке полажу по 150-300 јаја појединачно на води и то по неколико пута током живота. Ларве се развијају у стајаћим водама богатим биљкама и имају респираторне цевчице које вире из воде, а на задњем делу тела и трахејне шкрге. У току године се образује већи број генерација, а неповољни услови се презимљују у стадијуму оплођене женке. У стању мировања тело маларичног комарца постављено је косо према подлози.

Ова врста комарца преноси узрочнике следећих болести:

Комарац жуте грознице[уреди]

Род едес (Aedes) је са више врста:

Обичан комарац[уреди]

Обичан комарац се од маларичног разликује по положају тела у односу на подлогу: он има паралелан положај према подлози, док је маларични постављен косо, са подигнутим задњим делом тела.

Ларве се развијају у стајаћим водама, барама, базенима, сливницима, каналима итд. Ова врста је распрострањена широм наше земље и може досећи и висине од 2.500 m. Јединке које живе на југу су много агресивније него оне на северу.

Врсту Culex pipiens чине подврсте:

  • C. pipiens fatigans
  • C. p. quienquefasciatus (на слици)
  • C. p. molestus.

Обичан комарац (Culex pipiens) је вектор многих вирусних и бактеријских обољења:

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „3500 врста комараца подељених у 41 категорију“. Центрар за контролу и превенцију болести (САД) - Приступљено 11. 6. 2014.. 
  2. ^ а б „Главне врсте и разликчитост у односу на остале инсекте“. БиоНет Школа - Приступљено 11. 6. 2014.. 
  3. ^ „Род "Anophelinae" комараца“. Моsquito taxonomic inventory (вебсајт) - Приступљено 11. 6. 2014..