Волерон
Волерон (грчки: Βολερον) је била византијска тема у југозападној Тракији.
Историја[уреди | уреди извор]
Волерон се по први пут спомиње средином 9. века у Житију Светог Григорија Декаполита, како би се описало подручје између реке Нестос на западу, Родопа на северу, Корпилеја на истоку и Егејског мора на југу[1]. Почетком 11. века постала је посебна административна јединица. Помиње се као дијецеза 1047. године. Као тема, Волерон се помиње 1083. године са најмање два бандона: Месинополис и Перитерион. Међутим, Волерон се најчешће помиње у саставу тема Солун и Стримон[1]. Након пада Цариграда 1204. године током Четвртог крсташког рата, створена је Солунска краљевина. Она је освојена од стране Никејског царства. Око 1246. године, Јован III Дука Ватац обновио је Волерон као посебну административну јединицу (Волерон-Месинополис). Почетком 14. века, током владавине Палеолога, Волерон се поново ујединио са Стримоном и Сером, али је његов значај опао. Волерон се 1344. године помиње само као кастрон (мања област са утврђеним градом), а не као тема[1].
Након продора Турака у Волерон, серски господар Угљеша Мрњавчевић је освојио западни део ове покрајине с језером Пору - тако је превазишао границе Душанове царевине у христопољским кланцима.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Gregory & Kazhdan 1991, стр. 304
- ^ Историја српског народа I, стр. 590
Литература[уреди | уреди извор]
- Gregory, Timothy E.; Kazhdan, Alexander (1991). „Boleron”. Ур.: Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. стр. 304. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. 11 (1960): 1—15.