Воронич

С Википедије, слободне енциклопедије
Воронич
Остаци Георгијевске цркве Воронича
Опште информације
МестоПушкиногорски рејон (Псковска област)
Држава Русија
Координате57° 03′ 21″ N 28° 52′ 21″ E / 57.05583° С; 28.87250° И / 57.05583; 28.87250
Воронич на карти Псковске области
Воронич
Воронич
Воронич на карти Псковске области
Време настанкаXIV век
Тип културног добраградина

Воронич или Воронач (рус. Воронич, Воронач) село је и средњовековни археолошки локалитет у виду градине, настао током XIV века. Налази се на око 3 километра северозападно од варошице Пушкинскије Гори, на левој обали реке Сорот, недалеко од њеног ушћа у Великају. Административно припада Пушкиногорском рејону Псковске области Русије. Локалитет се налази на листи културног наслеђа Руске Федерације, где је заведен под бројем 6000000478.

Према подацима са пописа становништва из 2010. у селу је живело свега 45 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Воронич је у периоду између XIV и XVI века представљао важно утврђење на јужним границама Псковске земље. Око утврђења које је било опасано каменим зидовима налазило се насеље са око 400 кућа, а унутар саме тврђаве налазило неколико цркава. Тврђава је свој врхунац доживела током XVI века.

У време Ливонског рата 1581. тврђава је била потпуно разрушена од стране војске пољског краља Стефана Баторија, и никада није обновљена.

Данас Воронич представља археолошки локалитет у виду узвишења на којем се налазе остаци старог града. Од 1936. године локалитет се налази под управом Отвореног музеја А. С. Пушкина.

Види још[уреди | уреди извор]

Грб Русије Културно наслеђе
Руске Федерације,
објект № 6000000478

Рефренце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]