Вук Вучо
Вук Вучо | |
|---|---|
| Датум рођења | 25. јул 1937. |
| Место рођења | Вишеград, Краљевина Југославија |
| Пребивалиште | Париз |
| Занимање | редитељ, књижевник |
| Супружници | Оливера Катарина, Никица Мариновић |
Вук Вучо (Вишеград, 25. јул 1937) је српски редитељ и књижевник. Потиче из богате и угледне породице Вучо. Бавио се позоришном и филмском режијом, као и позоришном критиком. Био је у кратком браку са Оливером Катарином,[1] а затим са најуспешнијом Мис Југославије Никицом Мариновић, са којом има сина Ђорђа, архитекту, који живи у САД. Такође је био у вези са глумицом Миљом Вујановић. Живи и ради у Паризу, а неке од књига су му преведене на француски језик.
Дела[уреди | уреди извор]
Драме[уреди | уреди извор]
- Хладна гушчија џигерица (1962)[2]
- Дан у коме се умире (1962)
- Балада о аждаји и јунаку (1964)
- Чај за госпођу кугу (1967)
- Голоруки (1969)
- Кула од лобања (1970)
Радио драме[уреди | уреди извор]
- Његова екселенција (1963)
- Дукат (1964)
Романи[уреди | уреди извор]
- Крадљивци ватре (1965)
- Како сам престао да сисам прст (1983)
- Женски Фауст или припитомљена трагедија (1984)
- Рај на земљи (1986)[3]
Филмографија[уреди | уреди извор]
- Неутешни поштар (1967)
- Моја луда глава (1971)[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „BIO JE PRVI BEOGRADSKI PLEJBOJ I PRAVI INTELEKTUALAC: Osvojio 3 najlepše JUGOSLOVENKE, svakoj našao manu”. stil.kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-10-10.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-10-10.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања Вук Вучо NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-10.
- ^ „Vuk Vuco | Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-10.
