Вишеград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Вишеград (вишезначна одредница).
Вишеград

Панорама Вишеграда
Панорама Вишеграда

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Вишеград
Становништво
Становништво (2013) 5.869
Положај
Координате 43°46′58″N 19°17′28″E / 43.782778, 19.291111
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 299[1] m
Вишеград на мапи БиХ
{{{alt}}}
Вишеград
Вишеград на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 73240
Позивни број 058


Координате: 43° 46′ 58" СГШ, 19° 17′ 28" ИГД

Вишеград је насељено мјесто и сједиште истоимене општине[2] који се налази у котлини ријеке Дрине, на истоку Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Вишеград укупно је пописано 5.869 лица.[3]

Положај[уреди]

Повезан је путном комуникацијом преко Ужица са Београдом, преко Рогатице са западним дијеловима Републике Српске а преко Фоче са Јадранским морем. После изградње узане жељезничке пруге 1906. године у Вишеграду се почиње развијати дрвна и хемијска индустрија, савремено занатство и трговина. Ријеке Дрина, Лим, Рзав, као и два акумулациона језера дуга 88 km, околне планине Панос, Сјемећ, Столац, богате шумом и великим зеленим површинама, природним љепотама и дивљачи чине основу за развој планинарства, лова и риболова, спортова на води и др. Позната је Вишеградска бања са богатим извором радиоактивне термалне воде којом се лијече реуматска, неуролошка, гинеколошка, ороптедска и друга обољења.

Мост на Дрини (око 1890)

Вишеград је познат по старом каменом мосту саграђеном 1571. године, на 11 лукова, познатијег свима као “На Дрини ћуприја”, затим по средњовјековном граду и српском православном манастиру „Благовештење“ у Добруну. Комитет за светску баштину при УНЕСКО 29. јуна 2007. уврстио је у листу светске баштине мост у Вишеграду.

Клима[уреди]

Клима у Вишеграду је умјерено континентална. Просјечна љетна температура је 19,1 °C, а зимска –1.3 °C. Просјечна годишња температура је 9.5 °C.


Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Вишеграда

Првобитна насеља[уреди]

О вишеградском старом граду, који се налази на брду изнад Вишеграда, у историји познатијем као Павловина, данас се готово ништа не зна у историји. Претпоставља се да је ту било неко омање насеље, а град је могао припадати некој домаћој властелинској породици, која је обитавала у своме граду Борчу изнад Месића и имала је још неколико грдаова у околини. Подно старога града на неприступачним стијенама изнад Дрине налазе се рушевине једне куле, која је имала улогу осматрачнице на Дрини и са ње се мотрило на свакога ко се примицао граду. Кула је, како се по траговима могло разабрати, некада са доњим градом била повезана широким усјеченим ходником. Кула се назива у народу „кулом Краљевића Марка“. Испод куле има неколико удубљења у стијенама, које се називају „Марковим сједалом“ и „Марковим стопама“. По народној причи, једном је Краљевић Марко на своме Шарцу прескочио читаву Дрину и тако са Буткових стијена, које су на другој страни Дрине стигао срећно у своју тврду кулу. Некада је ова кула била прокопана све до Дрине. За вријеме Турака у њој је била тамница па се ова кула назива још и Тамница, а по долазку Аустроугарске унутрашњост куле је затрпана камењем, да се у њој не би скривали хајдуци и српски одметници. Стари град у Вишеграду припада уобичајеном стилу градова средњовјековног времена, које су у нашим крајевима подизали разни домаћи великаши.

Вишеград под османлијама у вилајету Босна[уреди]

Мост на Дрини 2006. године
Мост на Дрини, јуни 2011. године

Када је велики везир подно старога града подигао вишеградску варош и увео у живот читав низ добротворних задужбина, изгледа да је баш у то вријеме установио и шериатско-управну власт или вишеградски кадилук, а за управника је вароши поставио мутевелију својих вакуфских добара. По турском путописцу Евлији Челебији сазнаје се, да је 1574. године вишеградски кадија би некакав Абдул Халим ефендија, којега је око 1580. године у мјесецу рамазану убио неки спахија из околине.

У то вријеме Вишеград је био ослобоћен плаћања царских дажбина, па се може претпоставити да је у вароши владало знатно благостање. Тада је у вароши постојала „народна прехрана“ или „вакуфски имарет“, који је у својим конацима указивао свакоме гостопримство и хранио градску сиротињу. Доцније када је пао Будим 1676. године, вакуфски имарет престао је да дијели милостињу, и тада је завладала велика глад у народу.

За вријеме Турака Дрини, а самим тим и Вишеграду је придавана велика важност због њеног стратешког положаја, која је увећана тиме да је у Вишеграду био једини мост у околини. Географски положај Вишеграда гравитирао је крајевима у којима се водио народни устанички покрет против Турака.

Устаници су често упадали у турске касабе, одводили турске главаре и обично у ноћи потпаљиваљи куће по чаршијама и махалама. Турци су били свјесни ове опасности и покретали су читаве осветничке походе на устаничка села, а по касабама подизали бедеме за одбрану.

Најбурнији догађаји десили су се пред устанак 1804. године у којем су ови крајеви били поприште крвавих догађаја.

Године 1807. послано је 110 пандура да чувају Вишеград и велику ћуприју од српских устаника. Исте године, када се показало да босанска раја потајно помаже српске устанике, стигао је из Цариграда ферман по коме се од раје имало све оружје покупити и продати, јер раја има „злу намјеру“.

За вријеме устанка 1807. године, српски устаници су упали у Вишеград и читаву варош запалили и са собом у Србију однијели око 67 товара олова. Као успомена на ове догађаје остао је у Косову пољу код Вишеграда назив мјеста „Крвавац“, а данашње насеље Вучине добиле су име по неком Вуку барјактару,„мрком Вуку од Вучина“, који је овуда бјежао од Турака.

Остало је записано да је Стеваном Книћанином који је 1848. године борио против Мађара, био и неки поп Живко из Вардишта са добровољцима из овога краја, а да су у устанку 1875. године учествовали и добровољци са протом Јевтом Ђуровићем и попом Николом из Вишеграда, попом Заријем из Штрбаца.

Турци су покушавали да бунтовничке народне масе држе у покорности и заведу макар мало привидног мира, али у томе изгледа, нису успијевали и поготво и зато што су били забављени критичним положајем своје политичке ситуације у Европи.

Вишеград добија прву Српску школу у овом мјесту 1865. године. Иницијативу за њено отварање дали су родољубиви свештеници међу којима понајвише поп Јевто Ђуровић из Трнаваца. Одушевељен ослободилачким плановима кнеза Михаила, Вишеградски Срби су се крајем марта 1865. године обратили за помоћ влади у Београду, а ова им је одмах послала 50 дуката као помоћ за зидање школске зграде. Настава је почела исте године у једној привременој просторији. Министарство просвете из Београда послало је у школу у Вишеград читири пакета уџбеника. Нова школска зграда завршена је крајем љета 1867. године.

Вишеград под Аустроугарском[уреди]

Међународни политички догађаји присили су Турску да провинцију БиХ преда у руке Аустроугарској. Окупација провинције БиХ изведена је 1878. године и кретала се са сјевера, а онда након заузећа Сарајева, инвазија је пошла на исток долином ријеке Дрине. Рогатица је заузета 22. септембра, Горажде 3. октобра, а Вишеград 4. октобра. У заузимању ових градова, Аустругарска није наишла ни на какав отпор, иако је у великом броју мјеста провинције БиХ пружан жесток отпор.

Српске трупе заузеле су Вишеград 14. септембра 1914. године.[4]

Политика[уреди]

Тренутни начелник Вишеграда је Славиша Мишковић из Српске демократске странке. Изабран је на локалним изборима 2012. године, мандат му траје у периоду од 2012—2016. године. У изборној трци за начелника учествовала су два кандидата, тренутни начелник Славиша Мишковић и његов претходник Томислав Поповић.

Знаменитости[уреди]

Црква Рођења Пресвете Богородице и војничко гробље

Од моста почиње и вишеградска „чаршија“ смјештена највећим дјелом на десној обали.

Чаршија је једним дјелом у равници, а једним у обронцима бријегова. Одмах послије главног дијела чаршије налази се ушће рјечице Рзав и Дрине. Ту је и „спортски центар“ и ресторан “Ушће” који се налазе у троуглу, који праве ове двије ријеке на мјесту гдје се спајају. Због овог ушћа, Вишеград је познат и као „чаршија на води“.

У троуглу између десне обале Дрине и лијеве обале Рзава налази се главни дио чаршије. У равном простору од ћуприје до ушћа Рзава, налазе се: Трг ослобођења, хотел „Вишеград“, Робна кућа „Вишеграђанка“, стара зграда Гимназије, Ватрогасни дом, зграда Скупштине општине, хотел „Панос“, Пошта, Привредна банка, Служба друштвеног књиговодства, Општински суд, Апотека, Средњошколски центар, Салон намјештаја, Спортски центар „Ушће“, једна џамија, десетак стамбено-пословних вишеспратница, стотињак приватних стамбених зграда, те бројни друштвени и приватни пословни простори.

На десној обали Рзава, преко пута спортског центра, налази се Нова махала, дио града новијег поријекла. Овај дио града је заснован послије другог свијетског рата. Ту је изграђено десетак вишеспратница, двије основне школе, Дом културе и преко 300 стамбених зграда. Преко рзавског моста на десну страну биле је станица милиције, а нешто ниже на десно била је пијаца сриједом. Одмах иза Нове махале су насеља Косово Поље, Вучине, Главица, Гарче и Калата.

Познато Бикавац брдо се налази изнад десне стране града, неких 300 m висине од центра. Испод њега се налази фудбалски стадион ФК „Дрине“.

У Гарчи је 1987. године изграђен нови армирано-бетонски мост на Дрини за саобраћај, како би се растеретила стара ћуприја. Од Нове Махале, низводно десном обалом Дрине води пут за Жупу, широку котлину која је и најплоднији дио Вишеграда. Ова котлина се степенасто уздиже до брда Гостиља, Јањац, Дикава и Столац која чине границу између Босне и Србије. Ова граница је утврђена још 1343. године и остала непромјењена. Жупа је богата разним врстама воћа а највише има шљива пожегача од којих се правила позната ракија „Вишеграђанка“.

Идући узводно Дрином, десном страном одмах од Гимназије су стамбене зграде. Затим би се прошло једно брдо гдје је био прије каменолом и негдје изнад половине брда би била округла кула легендарног хероја Алије Ђерзелеза (по Бошњачком предању) или Краљевића Марака (по српском предању). Затим би се дошло до велике пилане и фабрике намјештаја у Душчу, неких 2 km. Кад се прође Душче, око 1 km на лијево би се ишло у касарну бивше ЈНА Замница, а пут на десно би водио за села Дринско, Шип итд. Испод Дринска је нова вишеградска хидроелектрана на Дрини.

Узводно лијевом обалом Дрине би се дошло до села Незуци, Холијаци, Ораховци, Бродар, Међеђа итд. Новим асфалтним путем према Међеђи и Устипрачи, лијево Горажду и Фочи, а десно Рогатици и Сарајеву.

Становништво[уреди]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани 3.463 (50,17%) 2.854 (47,66%) 2.429 (49,91%)
Срби 2.619 (37,94%) 2.446 (40,84%) 2.141 (43,99%)
Хрвати 23 (0,33%) 52 (0,86%) 53 (1,08%)
Југословени 270 (3,91%) 518 (8,65%) 107 (2,19%)
остали и непознато 527 (7,63%) 118 (1,97%) 136 (2,79%)
Укупно 6.902 5.988 4.866
Демографија
Година Становника
1879. 12.118 (котар)
1885. 14.561 (котар)
1895. 18.171 (котар)
1910. 24.350 (котар)
1921. 21.333 (котар)
1931. 28.425 (срез)
1948. 29.897 (котар) [5]
1953. 3.462 (општина)
1961. 3.309
1971. 4.866
1981. 5.988
1991. 6.910

Привреда[уреди]

После изградње узане жељезничке пруге 1906. године у Вишеграду се почиње развијати дрвна и хемијска индустрија, савремено занатство и трговина. Ријеке Дрина, Лим, Рзав, као и два акумулациона језера дуга 88 km, околне планине Панос, Сјемећ, Столац, богате шумом и великим зеленим површинама, природним љепотама и дивљачи чине основу за развој планинарства, лова и риболова, спортова на води и др. У пољопривреди већи значај имају воћарство и сточарство.

У периоду послије Другог свјетског рата изграђена су предузећа као што су Хидроелектране Вишеград, „УНИС-УСХА“, „Металац“, „Гранит“, „Метал гас“, „Варда“, „УНИС-УТЕЛ“, „Вишеградтранс“, „Панос“, Напредак и друга.

Спорт[уреди]

Вишеградски спорт има веома дугу традицују и веома запажене резултате. Тренутно од спортских клубова дјелују: фудбалски Клуб Дрина ХЕ, кошаркашки клуб Варда, одбојкашки клуб „ХЕ на Дрини“, џудо клуб „Дрина“ и карате клуб Дрина. У периоду од 1995. до 1999. године у Вишеграду је био смјештен фудбалски клуб Сарајево, који је након потписивања Дејтона из тадашњег Српског Сарајева општине Вогошћа прешао у Вишеград.

Култура[уреди]

У Вишеграду постоје два културно умјетничка друштва. То су ССД „Соко“ и КУД „Бикавац“, Дом културе (изграђен послије Другог свјетског рата), који служи као сала за пројекцију филмова и приказивање представа. Од културних манифестација издвајају се Фестивал фолклора, Вишеградске стазе, Скокови са Ћуприје итд.

Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Општина Вишеград: Стратегија развоја општине Вишеград 2011—2016, Вишеград (2010), приступ 29. март 2013
  2. ^ Општина Вишеград: Статут општине Вишеград ((sr))
  3. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  4. ^ Политика, бр. 3.812 од среде 3. септембра 1914. pp. 2
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :