Генетички инжењеринг

Из Википедије, слободне енциклопедије

Генетички инжењеринг (технологија рекомбиноване ДНК) обухвата методе вештачког образовања нових комбинација наследног материјала. Чињеница да је генетички код универзалан омогућује да се генетички материјал једног организма преноси у други. Тиме се добија организам са другачијом комбинацијом гена, чија се ДНК назива хибридна (рекомбинована) и у природи се нормално никада не налази.

У зависности од тога који се део генетичког материјала преноси разликује се:

  • генски;
  • хромозомски;
  • геномски инжењеринг

У првом се манипулише генима, у другом хромозомима, а у трећем целим гарнитурама хромозома.

Техника ове методе се може објаснити на примеру бактеријске синтезе хуманог (људског) инсулина. Суштина ове технике је да се хумани ген за инсулин угради у плазмид бактеријске ћелије. Бактерије ће затим по упутству тог гена производити хумани инсулин.

Поступак је следећи:

  • исецање жељеног гена из хумане ДНК уз помоћ ензима који ће пресећи ДНК на тачно одређеним местима; ензими који ово омогућују су рестрикционе ендонуклеазе (маказе)
  • пресецање плазмида истом рестрикционом ендонуклеазом којом је исечена хумана ДНК
  • после дејства р. ендонуклеаза крајеви исечака постају лепљиви – пошто су једноланчани теже да хибридизују са себи комплементарним ланцима;
  • хумани ген односно његови једноланчани лепљиви крајеви хибридизују са крајевима исеченог плазмида;
  • лигаза (лепак) спаја хибридизоване молекуле при чему постаје рекомбинована (хибридна) ДНК;
  • умножавањем бактерија и плазмид се у њима репликује, тако да се у свакој бактерији добије неколико стотина плазмида;
  • бактерија сада може да синтетише хумани инсулин.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]