Генитална уреаплазма

С Википедије, слободне енциклопедије
Генитална уреаплазма
Типовиполно преносива болест, инфективна болест

Генитална уреаплазма (лат. ureaplasma urealyticum, ureaplasma parvum), један је од микроорганизма из породице микоплазми и саставни део нормалне флоре гениталног тракта већине људи. Може се пренети са мајке на дете током порођаја или се преносити полним путем.[1]

Сматра се да је присутна у око 70% сексуално активних особа код којих не изазива никакве тегобе, сем ако дође до прекомерног размножавања уреаплазма, Тада настаје генитална инфекција која може да доведе до неплодности, код мушкараца и код жена.[1]

Такође се може наћи у културама у случајевима инфламаторне болести карлице и може допринети неонаталној инфекцији и негативним исходима порођаја.[2] Да би се утврдио прави етиолошки значај гениталних микоплазми у патогенези развоја негативних последица по репродуктивно здравље жена, потребно је спровести велики број мултицентричних рандомизованих клиничких испитивања.[3]

Брачни парови који испоље неплодност, а жене понављање губитка трудноће, бол у малој карлици, пременструалне симптоме или симптоме вагиналних инфекција, треба да се тестирају на присуство уреаплазме, тестом сличном папаникулау тесту, заснованом на узимањем бриса из вагине.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Генитална уреаплазма се примарно преноси полним односом, јер сексуални партнери могу (не знајући за ову инфекцију) изнова преносити један другом овај микроорганизам.[2] Инфекција су подложније млађе жене, које често мењају сексуалне партнере и не користе кондом, као и жена које користе оралну контрацепцију уместо кондома.

Уреаплазма је микроорганизам који се можепренети и интимним контактом са зараженим телесним излучевинама или предметима који су контаминирани ћелијама и излучевинама урогениталног секрета (пешкири, веш, постељина). Може се пренети и у саунама, базенима, соларијумима, козметичким салонима, па чак и ординацијама, и свуда где хигијенски услови нису на захтеваном нивоу.

Микробиологија[уреди | уреди извор]

Ureaplasma urealyticum припада микоплазми, најмањем живом ћелијски микроорганизми (пречника 0,2 до 0,3 микрона) који се одликују недостатком ћелијског зида (по чему је слична вирусима). Спада у условно патогене бактерије, јер су део нормалне флоре доњег гениталног тракта жене.[4]

Изражени полиморфизам једна је од морфолошких карактеристика уреаплазме. Њен облик може бити бациларни, сферни или филаментозан. Могу се појавити у облику звезде или прстена, као и у облику разгранатих штапића.[4]

Све микоплазме су аспорогене, имају способност инкапсулације и углавном су непокретне.

Једна од њихових најзначајнијих карактеристика је мноштво антигенских серотипова (које карактерише антигенска разноврсност), што практично онемогућава успостављање трајног имунитета. Због тога су поновљене инфекције микробима из ове групе веома честе.[4]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Симптому инфекције уреаплазмом постају манифестни оног момента када узрочници инфекције надвладају ослабљени имуно-система (или ослабљени одбрамбени механизми организма). Инфекција уреаплазмом најчешће почиње са клиничком сликом уретритиса.

Када дође до испољавања симптома, они су обично слабо израђене, а испољавају се као;

Симптому инфекције уреаплазмом код оба пола
Симптому код жена Симптому код мушкараца[5][6]
  • Појачан вагинални секрет
  • Учестало мокрење
  • Осећај пецкања при мокрењу
  • Бол у пределу гениталија
  • Бол при мокрењу
  • Оток изнад вагине
  • Напетост и/или бол у доњем делу стомака
  • Непријатност и бол при полном односу
  • Неправилна менструација
  • Секрет из уретре (пениса)
  • Пецкање приликом мокрења
  • Оток на врху полног уда
  • Бол у пределу гениталија
  • Црвенило на полном органу

У случају асимптоматских инфекција, код којих је вагинални секрет незнатно увећан, уреаплазма се најчешће открива из вагиналног бриса, док се ретко налази у брису грлића материце или уретре. За разлику од готово сапрофитног понашања у вагини и делимично грлићу материце, насељавање утеруса, јајовода, односно ширење инфекције на малу карлицу осликава њен пуни патогени значај.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу:[4]

  • изолације узрочника из брисева грлића материце и/или уретре у одговарајућим културама или
  • детекције антитела (серолошка дијагноза).

Данас се најчешће за брзу дијагностику користи метода „Mycofast” - модификована техника изолације узрочника на течним подлогама.

Терапија[уреди | уреди извор]

С обзиром да ове бактерије немају ћелијски зид – а већина антибиотика (нпр. пеницилини и цефалоспорини) делује на бактерије уништавајући њихов ћелијски зид – лечење инфекције може бити теже. Само посебни антибиотици, као што су еритромицин, флоурокинолон или тетрациклин, могу бити прописани. Ако сте трудни, за вас ће такође бити преписан одговарајући антибиотик.[7]

Све док се терапија (оја траје 10 до 14 дана) е заврши потребна је апстиненција од полних односа, иначе постоји ризик реинфекције.

Последице нелечене инфекције

Уреаплазме су најчешћи узрочник негонококног и нехламидијалног уретритиса. Постоје научни докази да уреаплазме огу довести до упале бубрега и плућа код особа са ослабљеним имуним системом.

Код жена, нелечена инфекција уреаплазмом може довести до потешкоћа са зачећем, спонтаних побачаја,превременог порођаја, инфекције постељице.

Код мушкараца, нелечена инфекција може изазвати смањење покретљивости и броја сперматозоида, јер се бактерија прилепљује за сперматозоиде и онемогућава процес оплођења.

Компликације[уреди | уреди извор]

Неплодност[уреди | уреди извор]

Како је инфекције уреаплазмом најчешће без симптома, она временом може довести до појаве стерилитете, због:

  • болести каналића материце (тубе утерине) и понављање спонтаних побачаја код жена,
  • смањену покретљивост и бројност сперме код мушкараца, јер се бактерија прилепљује уз сперму и блокира оплодњу.

Компликације у трудноћи[уреди | уреди извор]

Уреаплазма (и микоплазма хоминис) која је пронађена у плаценти и/или ендометријуму (слузокожи која са унутрашње стране облаже материцу) повезује се са инфекцијом, рађањем мртвог фетуса, спонтаним побачајем, прераним порођајем и мањом него што је нормално масом новорођенчета. Оба микроорганизма продиру у водењак у другом триместру. Може узроковати хориоамнионитис (запаљење мембрана око фетуса: хориона и амниона). Пронађена је у крви мајки које су имале проблеме са високом температуром после порођаја.

Ова инфекција се може пренети на отприлике 40% беба које је родила мајка са оваквом инфекцијом. Уколико је мајка заражена уреаплазмом може да инфицира плућа новорођенчета за време порођаја. Узрочник је (као и микоплазма хоминис) респираторних проблема (код беба са мањом телесном тежином) и менингитиса.

Инфекција код новорођенчета је праћена снажним имунолошким одговором и у корелацији је са потребом за продуженом механичком вентилацијом.[8] Инфекција у трудноћи и порођају може бити компликована хориоамнионитисом, мртворођеношћу, превременим порођајем,[1] а, у перинаталном периоду, пнеумонијом, бронхопулмоналном дисплазијом[9] и менингитисом.[10] Утврђено је да је инфекција присутан у амнионској течности код жена које су имале превремени порођај са интактним феталним мембранама.[11] Поред тога, овај патоген може латентно инфицирати ткива хорионских ресица трудница, чиме утиче на исход трудноће.[12]

Превенција[уреди | уреди извор]

Као и код других полно преносивих болести, коришћење кондома је најбољи вид превенције

Како не постоји апсолутно сигуран начин да сексуално активна особа избегне ову врсту полно преносивих болести, треба имати у виду да све што ремети пХ вагине и равнотежу бактерија вагине може довести до инфекције. У том смислу саветује се избегавање хемијских иританаса, шампона, тампоне итд.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ljubin-Sternak, Suncanica; Mestrovic, Tomislav (2014). "Review: Chlamydia trachonmatis and Genital Mycoplasmias: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health". Journal of Pathogens. 2014 (183167): 183167.
  2. ^ а б „Mycoplasma and Ureaplasma: Are they Sexually Transmitted Infections?”. Treated.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-29. 
  3. ^ Владимировна, Белова Анастасия; Павлович, Никонов Андрей (2015). „Генитальные микоплазмы (U. parvum, U. urealyticum, M. hominis, M. genitalium) в структуре инфекционных осложнений в акушерстве, гинекологии и перинатологии”. Альманах клинической медицины (39): 140—150. ISSN 2072-0505. 
  4. ^ а б в г „Ureaplasma urealytocum, normalna flora genitalnog trakta žene, uretrit”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2022-06-29. 
  5. ^ C. Huang; H.L. Zhu; K.R. Xu; S.Y. Wang; L.Q. Fan; W.B. Zhu (септембар 2015). „Mycoplasma and ureaplasma infection and male infertility: a systematic review and meta-analysis”. Andrology. 3 (5): 809—816. PMID 26311339. S2CID 39834287. doi:10.1111/andr.12078 Слободан приступ. 
  6. ^ Medscape (2022-06-29). „Ureaplasma Infection: Background, Pathophysiology, Epidemiology”. 
  7. ^ Pignanelli, Salvatore; Pulcrano, Giovanna; Iula, Vita Dora; Zaccherini, Patrizia; Testa, Antonio; Catania, Maria Rosaria (2014). „In vitro antimicrobial profile of Ureaplasma urealyticum from genital tract of childbearing-aged women in Northern and Southern Italy”. APMIS. 122 (6): 552—555. PMID 24106832. S2CID 5120886. doi:10.1111/apm.12184. 
  8. ^ Pryhuber, Gloria S. (2015). "Postnatal Infections and Immunology Affecting Chronic Lung Disease of Prematurity". Clinics in Perinatology. 42 (4): 697–718.
  9. ^ Kafetzis, D. A.; Skevaki, C. L.; Skouteri, V.; Gavrili, S.; Peppa, K.; Kostalos, C.; Petrochilou, V.; Michalas, S. (2004). „Maternal Genital Colonization with Ureaplasma urealyticum Promotes Preterm Delivery: Association of the Respiratory Colonization of Premature Infants with Chronic Lung Disease and Increased Mortality”. Clinical Infectious Diseases. 39 (8): 1113—1122. PMID 15486833. doi:10.1086/424505. .
  10. ^ Queena, John T. .; Spong, Catherine Y; Lockwood, Charles J., editors (2012). Queenan's management of high-risk pregnancy : an evidence-based approach (6th ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell
  11. ^ Payne, M. S.; Bayatibojakhi, S. (2014). „Exploring preterm birth as a polymicrobial disease: An overview of the uterine microbiome”. Frontiers in Immunology. 5: 595. PMC 4245917 Слободан приступ. PMID 25505898. doi:10.3389/fimmu.2014.00595 Слободан приступ. 
  12. ^ Contini C, Rotondo JC, Magagnoli F, Maritati M, Seraceni S, Graziano A, Poggi A, Capucci R, Vesce F, Tognon M, Martini F (2018). "Investigation on silent bacterial infections in specimens from pregnant women affected by spontaneous miscarriage". J Cell Physiol. 234 (1): 100–9107.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генитална_уреаплазма&oldid=27442384”