Голубица (алманах)

*Голубица* (алманах)
	Насловна страна Голубице из 1839. године
Тип	алманах
Уредник	Глигорије Возаровић
Оснивање	1839.
Језик	српски
Укидање	1844.
Град	Београд

Голубица је алманах који је излазио од 1839. до 1844. године у Београду. Објављено је пет књига, од којих је пета, последња књига била двогодишњак за 1843. и 1844. годину.

Издавач[уреди | уреди извор]

Издавач Голубице био је Глигорије Возаровић (1790 — 1848), књижар, књиговезац, издавач и библиотекар. У Београду је 1827. отворио прву књиговезачку и књижарску радњу у обновљеној Србији. У његовој кући је 1832. основана прва јавна библиотека у Србији. Непотписани, али стварни уредник алманаха је био Милош Светић (Јован Хаџић).^{[тражи се извор]}

Основне информације[уреди | уреди извор]

Пун назив алманаха је Голубица с цветом књижества српског, и прво је гласило са појмом "књижевност" у наслову. Не садржи календар, а у садржају оригинални прилози потискују преводе, а поезија потискује приповетку. Сентиментално-моралне приповетке из Забавника и Ураније постепено замењује класицистичка оријентација.

Садржај[уреди | уреди извор]

Морално-поучне приповетке из прве и друге књиге (преводи): Пустињак, Цар Александар и пољска старостка, Добри људи налази се још много, Микон, Родитељи, чувајте добро своју децу од слуга и слушкиња, На доброме сину почива благослов божји, Освета не зна мере ни граница, своде се на четири у трећој књизи, а у последње две више нема таквих приповедака.

У Голубици се преводе дела у прози, а нарочито у стиху, која потичу од највећих писаца европске књижевности од античког доба до тог времена. Објављено је осам песама римског песника Хорација, као и три писма Цицерона, Разговор са собом Марка Аурелија. Вукашин Радишић, професор грчког језика је објавио преводе Анакреонтових ода, Ксенофонтових Разговора са Сократом, Клеонове Химне Зевсу, Галеомиомахију Теодора Продрома, филозофске текстове и др. Што се тиче нове европске књижевности и класичне поезије, присутни су преводи Милтона, Шилера и Гетеа.

Три рубрике обухватају оригиналну књижевност: "Производи оригинални у прози", "Производи оригинални у стихови" и "Смесице". Објављно је 14 песама Лукијана Мушицког, 26 песама Ђорђа Малетића, 27 песама Вукашина Радишића, 12 песама Милоша Светића, 7 песама Симе Милутиновића, и др, али и једна песма Његоша Сабљи бесмртног Карађорђа и две Стеријине - Спомен Видов дана и Надгробије једној доброј девојки.

Неколико прилога спада у есејистику, публицистику и књижевну критику, објављени су и прилози из области историје књижевности, и велики број текстова је из историје: Бој на Мишару, Србљи у Русији (Милош Светић).

У рубрици "Смесице" објављени су бројни историјски документи из средњовековне историје, из првог устанка и писма српских књижевника.^[1]