Горња Лупљаница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Лупљаница.
Горња Лупљаница

Поглед са Кљајића брда
Поглед са Кљајића брда

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Дервента
Становништво
Становништво (1991) 934
Положај
Координате 44°54′52″N 17°54′16″E / 44.9144, 17.9044
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горња Лупљаница на мапи БиХ
{{{alt}}}
Горња Лупљаница
Горња Лупљаница на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 44° 54′ 52" СГШ, 17° 54′ 16" ИГД

Горња Лупљаница је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Дервента које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 934 становника.

Географија[уреди]

У засеоку Брестовци се налазе природне јаме у камену које су дубоке до два метра и нешто мање широке.[1] Локално становништо ове рупе назива амбарине.[1] Амбарине су у прошлости користили имућнији становници Горње Лупљанице за чување, односно оставу хране.[1] Због велике порозности земљишта, амбарине су доста суве и храна се у њима не квари.[1]

Воде[уреди]

У насељу извире рјечица Лупљаница.[1] Водовод града Дервенте је на врелу Лупљанице изграђен за вријеме аустроугарске владавине 1896.[1] Зграда водовода је подигнута 1897.[1] Врело Лупљанице је био једини снабдјевач воде за Дервенту све до 1972.[1] У прошлости је врело имало проток воде 12 литара у секунди.[1] Црпне станице су радиле на парни погон до 1928, од када је уведена струја.[1]

Назив[уреди]

Назив Лупљаница се према вјеровању становниптва везује за лупу воде.[1] Вода на извору рјечице Лупљанице је избијала из земље и при томе стварала буку изазвану лупањем, те је насеље по лупи назвало Лупљаница.[1] Постоји и вјеровање да је Лупљаница добила назив по лупи камена, односно буци коју је стварало лупање камења у каменолому који се у прошлости налазио на археолошком локалитету Каурска обала.[1]

Историја[уреди]

На локацији Високо брдо се налази археолошко налазиште из доба палеолита.[1] Претпоставља се да се стаци средњовјековног насеља Луп налазе на локацији Каурска обала.[1] Луп се помиње 1461. године у средњовјековној повељи Радивоја Остојића.[1] При крају Другог свјетског рата Њемци су током повлачења са простора окупирање Југославије са великим снагама обезбјеђивали жељезничку станицу Лупљаница.[1] Најстарија сачувана традиционална кућа у насељу припадала је Душану Тешићу и потиче из времена око 1910.[1] Кућа је грађена на четири воде, од дрвета које није обрађивано у пилани него је ручно тесано.[1]

Саобраћај[уреди]

Кроз насеље је око 90 година пролазила жељезничка пруга Теслић-Дервента, која је укинута 1968.[1] Некадашња зграда жељезничке станице је у лошем стању.[1] Поред жељезничке станице се налазио Маричин хан, који је срушен у првој деценији двадесетог вијека.[1]

Привреда[уреди]

Становништво се у прошлости готово искључиво бавило пољопривредом.[1] У прошлости је постојало више воденица за брашно, Живковића млин, Чучковића млин, Боројевића млин, Кобинац и други, а данас постоји само Мишића млин.[1]

Становништво[уреди]

Демографија
Година Становника
[2]
1961. 1.400
1971. 1.390
1981. 1.154
1991. 934

Презимена[уреди]

  • Матић[1]
  • Кузмановић[1]
  • Кљајић[1]
  • Радановић[1]
  • Јошић[1]
  • Јошић[1]
  • Тешић[1]
  • Брестовац[1]
  • Пријевић[1]
  • Тадић[1]
  • Мишић[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 „Огњишта: Лупљаница“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 22. 4. 2012. Приступљено 22. 4. 2012.. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]