Осиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Осиња

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Дервента
Становништво
Становништво (1991) 1.890
Положај
Координате 44°50′N 17°53′E / 44.84, 17.88
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Осиња на мапи БиХ
{{{alt}}}
Осиња
Осиња на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 053


Координате: 44° 50′ 24" СГШ, 17° 52′ 48" ИГД
Осиња је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Дервента које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.890 становника.

Географија[уреди]

Осиња је уклињена у обронке планине Крњин. Крњин је ниска планина између ријеке Усоре на југу, ријеке Босне на југу, и ријеке Укрине на западу. Према сјеверу тј. према граду Дервенти још је ниже побрђе, које, такође припада Крњину. Цијели предио је, у ствари ниско побрђе са размјерно широким долинама рјечица и потока. Пространи дијелови и многе косе благих страна дуга су главни облици рељефа овог подручја. Насеља у селима Мјесне заједнице Осиња су разбијеног типа и дијеле на мање дијелове „паланке“. Осиња је повезана асфалтном саобраћајницом у дужини од 25 km са сједиштем Општине Дервента.

Осиња се налази у самом троуглу градова Дервенте, Добоја и Прњавора. Стога се становништво претежно бави пољопривредом, док један дио становништва ради у Девенти или у иностранству. По својој геополитичкој локацији Осиња припада Републици Српској и у сјеверном је дијелу БиХ. У хидрографском погледу подручје чине водотоци ријеке Илове те потока Осиње, Осињице, Ојданице и других. У састав Мјесне заједнице Осиња су села: Осиња Доња, Осиња Горња и Церани. Име Осиња датира из чињенице да је то село чинило углавном неписмено становништво. Ријечи које су изговарали су биле фонетски неисправне па се становништву из градског подручја чинило да чује осе како зује. Од тада се село назвало Осиња.

Становништво[уреди]

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.853 (98,04%) 2.027 (98,25%) 2.009 (98,43%)
Југословени [a] 30 (1,58%) 18 (0,87%) 19 (0,93%)
Хрвати 3 (0,15%) 10 (0,48%) 4 (0,19%)
Муслимани [b] 1 (0,04%) 2 (0,09%)
остали и непознато 4 (0,21%) 7 (0,33%) 7 (0,34%)
Укупно 1.890 2.063 2.041 '
Демографија
Година Становника
1948. 4.536 (општина) [1]
1953. 6.113 (општина)
1961. 1.956
1971. 2.041
1981. 2.063
1991. 1.890

Знамените личности[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]