Трохлеарни живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Живци очне дупље

Трохлеарни живац (лат. nervus trochlearis) је најтањи моторни кранијални нерв, који има најдужи пут кроз лобањску дупљу у групи можданих живаца. Његова улога се огледа у инервацији горњег косог мишића, једног од покретача очне јабучице.[1][2]

Живац полази од једра трохлеарног нерва (лат. nucleus nervi trochlearis), смештеног у средњем мозгу, и излази на задњој страни мозга иза доњих квржица мезенцефалона. Одатле се простире упоље и потом косо унапред, прелази преко спољашње стране можданог крака и доспева до доње стране мозга. Након тога, живац пролази кроз тврду мождану опну и пролази кроз спољашњи зид кавернозног синуса (испод окуломоторног и изнад офталмичког нерва). Након изласка из овог синуса, трохлеарни нерв улази у очну дупљу кроз горњу орбиталну пукотину и дели се у 2-3 гранчице које оживчавају горњи коси мишић.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац