Гљивична контаминација контактних сочива

С Википедије, слободне енциклопедије
Око са неулцерозним стерилним кератитисом.

Гљивична контаминација контактних сочива спада у групу микробима изазваних инфекција рожњаче које спадају у најозбиљнију и „најчешћу опасност за вид“.[1] Такве инфекције „све више се препознају као важан узрок морбидитета и слепила“[2] и „могу чак бити опасне по живот“.[2] Иако се веровало да је рожњача најчешће место гљивичних инфекција ока, истраживањима је утврђено да се гљивичних инфекција ока може јевити и на орбити, склери, очним капцима и другим структурама ока.[2] Имајући у виду могуће компликације боље разумевање различитих патогенетских механизама гљивичне контаминације контактних сочива треба да омогућићи развој молекула и метода за неутрализацију ових механизама и побољшање антифунгалне терапије.

Пацијенти са инфекцијама ока изазваном контаминираним контактним сочивима требало би да се што пре јаве офтламологу.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Гљиве су опортунистички микроорганизми у оку, јер ретко инфицирају здрава, нетакнута очна ткива. Чак и тривијална траума честица прашине која пада на рожњачу може пореметити интегритет епитела рожњаче, предиспонирајући је за микотични кератитис. Код компромитоване или имуносупресивне особе, озбиљне инфекције могу бити опасне по вид и живот, као што је риноорбитоцеребрална зигомикоза.[3]

Само у Сједињеним Америчким Државама око 25 милиона особа носи контактна сочива,[4] а њихова употреба из козметичких и афакичних разлога је у сталном порасту. Међу овим корисницима контактних сочива више од 80% њих користи мека контактна сочива. [5]

Микробни кератитис је озбиљна компликација ношења контактних сочива. У одређеним заједницама у Сједињеним Америчким Државама, ношење контактних сочива је утврђено као најзначајнији фактор ризика за развој улцерозног кератитиса. Такође употреба контактна сочива, као и футроле за контактна сочива, све више се наводи као један од главних извори инфекција рожњаче.[5]

У једном извештају, псеудомонас аеругиноса је био најчешћи изоловани патоген,[6] док су гљивични, вирусни и амебом (Acanthamoeba) изазван кератитис нешто решто ређи у другој студији.[7]

Садашња мека контактна сочива варирају у садржају воде од 37 до 80%. Њихово правилно чувања и свакодневна нега обухвата: обавезно прање детерџентом и водом како би се површина сочива очистила од остатака из околине, сузних протеина и микроорганизама, након чега следи намакање у дезинфекциони раствору 4-12 часова.[5] Ако се то не уради, настаје таложење и клијање гљивица на површини меког сочива што може довести до продирања хифа (множина хифе, од Грчког ὑφή, huphḗ) дугачке, кончасте структура гљива, оомицета или актинобактерија, у сочиво и накнадног раста мицелијума унутар матрикса меког сочива.[8]

Студије о пенетрацији матрикса и раста филаментозних гљивица у хидрогелним сочивима сугеришу да су сочива са вишим нивоом воде, као што су она за продужено ношење, подложнија контаминацији, мада и пластична сочива могу сама по себи деловати као супстрат за раст хифа.[9][10]

Таква контаминација је значајан узрок кварења хидрогелних сочива, посебно у тропским регионима.[11][12]

Fusarium verticillioides

Иако је гљивична контаминација хидрогелног сочива, без озбиљних очних последица, ка чест случај пријављени су и повремени случај кератомикозе повезани са ношењем тако контаминираног сочива.

На сочивима намењеним за козметичко или афакично ношење, хипомицете се чешће примећују као агенси кварења а Curvularia lunata, Fusarium spp. и Paecilomyces lilacinus су документовани изолати инфекције рожњаче повезани са меким сочивима контаминираним гљивама.[13][14][15][16]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се утврђује „препознавањем типичних клиничких карактеристика и директном микроскопском детекцијом гљивица у струготинама, узорцима биопсије и другим узорцим, што потврђује дијагнозу.[2]

Други тестови који се такође могу користити укључују хистопатолошке, имунохистохемијске или ДНК тестове.[2]

Терапија[уреди | уреди извор]

На основу дијагнозе, може се применити одговарајућа специфична терапија против гљивица.[2] Један од најпопуларнијих и најчешћих третмана који се користи за по живот опасне и тешке офталмолошки микозе је амфотерицин Б који је специфичан лек против гљивица.[2]

За лечење филаментозног гљивичног кератитиса, топикално натамицин је обично први лек избор.[2]

За лечење гљивичног кератитиса, топикално амфотерицин Б је обично први избор.[2]

Тренутни напредак у даљим третманима укључује евалуацију триазола као што су итраконазол и флуконазол "као терапијске опције офталмолошких микоза.[17]

За инвазивне гљивичне инфекције ока, склеритис и кератитис, сама медицинска терапија обично није довољна за лечење инфекција због инвазивне природе одређених врста узрочника.[2] Такве инвазивних гљива укључују Фусариум, Питхиум и Ласиодиплодиа.[2] За ове озбиљније. врсте инфекција које не реагују на медикаментозну медицинску терапију мораће даље да се лече „хируршким дебридманом и другим различитим хируршким процедурама.[2]

Многе гљивичне инфекције ока такође ће бити повезане са кортикостероидима, за које се траже методе „контроле упалног оштећења ткива.[2]

Непосредан третман за контактна сочива контаминирана гљивицама је одбацивање тих контактних сочива и замените потпуно новим контактним сочивима. Такође се препоручује замена кутије за контактна сочива јер може бити извор патогена.[18][19]

Превенција[уреди | уреди извор]

У склопу превенције гљивичне контаминације контактних сочива футроле за контактна сочива треба редовно одржавати и повремено мењати

Микробна контаминација која потиче из различитих извора животне средине је значајан предиспонирајући фактор за микробни кератитис повезан са контактним сочивима.[20] Многи корисници контактних сочива који не поштују прописану хигијенску процедуру код употребе сочива развијају микробни кератитис повезан са контактним сочивима.[21]

Због тога је неопходно предузети мере предострожности како би се смањио ризик од таквих компликација. Пошто су многим контактним сочивима у току истраживања изоловане гљиве,[8] хигијенско одржавање контактних сочива и кутија за складиштење је од велике важности.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gray, Trevor B; Ray T M Cursons; Jane F Sherwan; Paul R Rose (1995). "Acanthamoeba, bacterial, and fungal contamination of contact lens storage cases". British Journal of Ophthalmology. 79 (6): 601–605.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Thomas, Philip A. (2003). „Current Perspectives on Ophthalmic Mycoses”. Clinical Microbiology Reviews. 16 (4): 730—797. ISSN 0893-8512. PMID 14557297. doi:10.1128/CMR.16.4.730-797.2003. 
  3. ^ Yee, R. W., C. J. Cheng, S. Meenakshi, T. M. Ludden, J. E. Wallace, and M. G. Rinaldi. 1997. Ocular penetration and pharmacokinetics of topical fluconazole. Cornea 16:64-71.
  4. ^ Schein, O.D., 1993. Contact lens abrasions and nonophthalmologist. Am. J. Emerg. Med., 11: 606-608.
  5. ^ а б в Ghadjari, A. „Contamination of Soft Contact Lenses and Their Storage Cases with Fungi: A Problem Which Causes Fungal Keratitis”. Pakistan Journal of Biological Sciences (на језику: енглески). 9 (15): 2927—2929. doi:10.3923/pjbs.2006.2927.2929. 
  6. ^ Mela, E.K., I.P. Giannelou, J.X. Koliopoulos and S.P. Gartaganis, 2003. Ulcerative keratitis in contact lens wearers. Eye Contact Lens, 29: 207-209.
  7. ^ Sharma, S., S. Gopalakrishnan, M.K. Aasuri, P. Garg and G.N. Rao, 2003. Trends in contact lens-associated microbial keratitis in Southern India. Ophthalmology, 110: 138-143.
  8. ^ а б Wilson, L.A. and L. Ajello, 1999. Agents of Oculomycosis: Fungal Infections of the Eye. In: Topley and Wilsons Microbiology and Microbial Infections, Collir, L., A. Balows and M. Sussman (Eds.). 9th Edn., Arnold, London, pp: 526-567
  9. ^ Yamagushi, T., A. Hubbard, A. Fukushima, T. Kimura and H.E. Kaufman, 1984. Fungus growth in soft contact lenses with different water contents. CLAO J., 10: 166-171.
  10. ^ Simmons, R.B., J.R. Buffington, M. Ward, L.A. Wilson and D.G. Ahearn, 1986. Morphology and ultrastructure of fungi in extended-wear soft contact lens. J. Clin. Microbiol., 24: 21-25.
  11. ^ Magran, B.C. and I. Hurtado, 1989. Soft contact lens damage: A one year study in caracas, Venezuella. CLAO J., 15: 274-278.
  12. ^ Hurtado, I., C. Hartung B.L. Magran and J. Alson, 1995. Identification of fungi growing in soft contact lenses: A report from the neotropics. CLAO J., 21: 35-36.
  13. ^ Wilson, L.A. and D.C.Ahran, 1986. Association of fungi with extended-wear soft contact lenses. Am. J. Ophthalmol., 101: 434-436.
  14. ^ Starr, M., 1987. Paecilomyces lilacinus keratitis: Two case reports in extended wear contact lens wearers. CLAO. J., 13: 95-101.
  15. ^ Strelow, S.A., H.D. Kent R.C. Eagle and E.J. Cohen, 1992. A case of Fusarium solani keratitis. CLAO J., 18: 125-127.
  16. ^ Choi, D.M., M.H. Goldstein, A. Salierno and W.T. Driebe, 2001. Fungal keratitis in a daily disposable soft contact lens wearer. CLAO J., 27: 111-112.
  17. ^ Тхомас 2003.
  18. ^ Граи 1995.
  19. ^ Ахеарн 2011.
  20. ^ Bowden, F.W., E.J. Cohn, J.J. Arentsen and P.R. Laibson, 1989. Patterns of lens care practices and lens product contamination in contact lens associated microbial Keratitis. CLAO J., 15: 49-54.
  21. ^ Donizis, P.B., B.J. Mondino, B.A. Weissman and D.A. Bruckner, 1987. Microbial contamination of contact lens care systems. Am. J. Ophthalmol., 104: 325-333.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гљивична_контаминација_контактних_сочива&oldid=27442452”