Дамјан Љубибратић
Дамјан Љубибратић, познат као Дамјан Србин је био српски православни монах и дипломата, секретар патријарха Јована Кантула (1592–1614).
Живот[уреди | уреди извор]
Дамјан је поријеклом из требињског краја, потомак племићке породице Љубибратићи. Био је монах Пећког патријаршијског манастира, а био је и секретар патријарха Јована Кантула.
Био је највиши дипломатски представник херцеговачких и пећких српских поглавара, који су се ставили на чело покрета, који је организовао устанак у областима окупираним од стране Османског царства.
Херцеговачки устанак (1596—1597)[уреди | уреди извор]
Православни хришћани на Балкану тражили су прави тренутак за устанак против Османлија[1]. Српски, грчки, бугарски и албански монаси посећивали су европске дворове за помоћ. Банатски устанак (1594) помогли су српски православни митрополити цетињски Руфим Његуш и требињски Висарион (1590–1602). Године 1596. побуне су се прошириле на османску Црну Гору и суседна племена у херцеговини, посебно под утицајем митрополита Висариона. Висарион и поглавари у херцеговини тражили су помоћ од папе[2]. У једном дубровачком документу с почетка 1596. године стоји да су се многе херцеговачке чифчије са митрополитом окупиле у Требињском манастиру гдје су се заклели „да ће одустати и 20.000 јунака дати царској свјетлости“. Војвода Грдан и побуњеници су поражени. Гацко поље негде 1597. Устаници су тада склопили мир са Османлијама, а Грдану је опростио Ахмед паша Хадум. Међутим, Грдан и Патријарх Јован наставиће да планирају побуне против Османлија у наредним годинама[3].
У априлу 1599. Дамјан је поново дао папи писмо патријарха Јована Кантула[4].
1604. године Дамјан је набројао ове крајеве спремне за устанак: Драчевица, Зупци, Риђани, Никшићи, Бањани, Пива, Дробњаци, Морача, Требиње, Рудине, Гацко, Плана, Колашин, Вранеш, Милешево, Сјеница, Нови ...
Године 1605. отишао је у дипломатску мисију у Дубровачку републику, расправљајући о откупу неких робова из Сења[5].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hanlon, Gregory (2008-02-22). The Twilight Of A Military Tradition: Italian Aristocrats And European Conflicts, 1560-1800 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-36143-3.
- ^ Veselinović, Rajko L. (1966). (1219-1766). Udžbenik za IV razred srpskih pravoslavnih bogoslovija. (Yu 68-1914) (на језику: српски). Sv. Arh. Sinod Srpske pravoslavne crkve.
- ^ „ФЕЉТОН - БАРЈАК СА ЛИКОМ СВЕТОГ САВЕ: Насупрот турској исламизацији било је римокатоличко унијаћење”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-05-25.
- ^ Записи (на језику: српски). Обод. 1929.
- ^ Винавер, Вук (1953). Прве устаничке борбе против Турака (на језику: српски). Prosveta.