Сењ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сењ

Senj panorama.jpg
Панорама Сења

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Личко-сењска
Становништво
Становништво (2011) 4.810
Географске карактеристике
Координате 44°59′22″N 14°54′13″E / 44.98936043740015, 14.903605208454051
Површина 658,00 км²
Сењ на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Сењ
Сењ на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Дарко Некић
Поштански код 53270
Позивни број +385 53
Регистарска ознака GS
Веб-страна www.senj.hr

Сењ је град у Хрватској, који се налази у Личко-сењској жупанији. У њему живи 4.810 становника и познат је по тврђави Нехај.

Географија[уреди]

Поглед на Сењ са планина

Највећа је урбана агломерација на хрватској обали између Ријеке и Задра. Подручје града обухвата морску обалу у дужини од 76 km, а смјештен је између мора, обронака Капеле и Велебита, највеће планине у Хрватској. Лежи на 14° 54' 10" источне дужине и 44° 59' 24" сјеверне географске ширине. Његов положај на источној обали Јадрана поморски га повезује с градовима и земљама Средоземља. Копненим везама повезан је са залеђем преко планинског превоја Вратник (700 m над морем), на западу с Винодолском долином, Ријеком и њезиним залеђем, те на југу са Задром, Сплитом и Далмацијом.

Историја[уреди]

Археолошки и историјски подаци за ово подручје нису бројни. То су углавном камени уломци или уломци неколико натписа.

Прво народи који су се досели на ова подручја спадали су у илирску групу народа, те да су они и уједно били ти који су и основали овај град. Први илирски народи који су се овдје доселили били су Јаподи. Ово је подручје одувијек било привлачно за живот, па су зато око Сења и настала многобројна насеља која се називају градине. Градине су биле на бријегу, па се лакше могло пратити кретање непријатеља и њихово дјеловање. Због свог положаја била је идеална полазишна тачка за повезивање мора с унутрашњости.

У 4. веку п. н. е. ови јаподски крајеви дошли су под власт илирског племена Либурна који су насељавали подручје око Задра. Либурни као вјешти и неустрашиви поморци били су господари цијеле источне обале Јадрана, па укључују овај простор у Либурнију која је обухватала простор од ријеке Раше, па све до ријеке Крке. Либурни су потискивали Јаподе уз обални коридор Велебита и тада се почињу ширити према сјеверу, тако да су убрзо овладали цијелим подручјем Кварнерског залива.

Либурни су на овим просторима добро живјели захваљујући повољним климатским условима, обиљу шуме и воде, а сам градински смјештај штитио их је од разних нападача и са копна и са мора.

Тврђава Нехај изнад града, симбол Сења

Под либурнском власти насеља на овом подручју уједињује се у једно насеље које добива назив Сениа. То је име илирског поријекла које је касније ушло у латински језик. Напад Јапода и Хистра на новоосновану римску колонију Аквилеју у сјеверној Италији доводи до рата између Илира и Римљана. Око 129. п. н. е. Илири су поражени, па су стога морали плаћати Риму данак.

Римљани из колоније Аквилеје дубоко преко Сение, Гацке и Лике продрли у илирско подручје, а Сениа постаје полазишна тачка у војним походима Октавијана Августа у његовим војним походима против бунтовних Јапода у залеђу Сение, тј. у Гацкој и Лици. У тим походима Јаподи су тешко поражени, тако да је на њиховом простору коначно успостављана римска власт.

У Сенији и другим средиштима аутохтоних илирских заједница започиње снажан процес романизације у свим сегментима живота. Романизацију предводи домаћа аристократија. Римљани су знали наградити лојалне либурнске заједнице, па су су поједине заједнице добиле низ повластица. Илири се постепено романизирају, мијењају свој стил живота, селе се на море те напуштају своја ранија успостављена градинска насеља. Заједно са асимилираним Илирима Римљани-Италици почињу изграђивати нова насеља која постају средишта романизације те политичког, господарског и духовног живота на овим просторима.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Сењ је имао 7.182 становника, од чега у самом Сењу 4.810 становника.[1]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Сењ је имало 5.998 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
5,506 91,79%
Срби
  
156 2,60%
Албанци
  
34 0,56%
Југословени
  
23 0,38%
Муслимани
  
21 0,35%
Словенци
  
13 0,21%
Македонци
  
7 0,11%
Црногорци
  
4 0,06%
Мађари
  
3 0,05%
Турци
  
3 0,05%
Чеси
  
3 0,05%
Италијани
  
1 0,01%
Немци
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
неопредељени
  
106 1,76%
регион. опр.
  
9 0,15%
непознато
  
107 1,78%
укупно: 5.998

Туризам[уреди]

Љетни карневал

У Сењу се у августу одржава и традиционални љетни карневал, најстарији и највећи такав догађај у Хрватској.

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 7. 2013.. 

Литература[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Спољашње везе[уреди]