Сењ
| Сењ |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Становништво | |
| Становништво (2001) | 8.132 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 658,00 km² |
  Сењ
Сењ на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дарко Некић |
| Поштански код | 53270 |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | GS |
| Веб-страна | www.senj.hr |
Сењ је град у Хрватској, који се налази у Личко-сењској жупанији. У њему живи 8.132 становника и познат је по тврђави Нехај.
Садржај |
[уреди] Географија
Највећа је урбана агломерација на хрватској обали између Ријеке и Задра. Подручје града обухваћа морску обалу у дужини од 76 km, а смјештен је између мора, обронака Капеле и Велебита, највеће планине у Хрватској. Лежи на 14° 54' 10" источне дужине и 44° 59' 24" сјеверне географске ширине. Његов положај на источној обали Јадрана поморски га повезује с градовима и земљама Средоземља. Копненим везама повезан је са залеђем преко планинског превоја Вратник (700 m над морем), на западу с Винодолском долином, Ријеком и њезиним залеђем, те на југу са Задром, Сплитом и Далмацијом.
[уреди] Историја
Археолошки и историјски подаци за ово подручје нису бројни. То су углавном камени уломци или уломци неколико натписа.
Прво народи који су се досели на ова подручја спадали су у илирску групу народа, те да су они и уједно били ти који су и основали овај град. Први илирски народи који су се овдје доселили били су Јаподи. Ово је подручје одувијек било привлачно за живот, па су зато око Сења и настала многобројна насеља која се називају градине. Градине су биле на бријегу, па се лакше могло пратити кретање непријатеља и њихово дјеловање. Због свог положаја била је идеална полазишна тачка за повезивање мора с унутрашњости.
У 4. веку п. н. е. ови јаподски крајеви дошли су под власт илирског племена Либурна који су насељавали подручје око Задра. Либурни као вјешти и неустрашиви поморци били су господари цијеле источне обале Јадрана, па укључују овај простор у Либурнију која је обухваћала простор од ријеке Раше, па све до ријеке Крке. Либурни су потискивали Јаподе уз обални коридор Велебита и тада се почињу ширити према сјеверу, тако да су убрзо овладали цијелим подручјем Кварнерског залива.
Либурни су на овим просторима добро живјели захваљујући повољним климатским увјетима, обиљу шуме и воде, а сам градински смјештај штитио их је од разних нападача и са копна и са мора.
Под либурнском власти насеља на овом подручју уједињује се у једно насеље које добива назив Сениа. То је име илирског поријекла које је касније ушло у латински језик. Напад Јапода и Хистра на новоосновану римску колонију Аквилеју у сјеверној Италији доводи до рата између Илира и Римљана. Око 129. п. н. е. Илири су поражени, па су стога морали плаћати Риму данак.
Римљани из колоније Аквилеје дубоко преко Сение, Гацке и Лике продрли у илирско подручје, с Сениа постаје полазишна тачка у војним походима Октавијана Августа у његовим војним походима против бунтовних Јапода у залеђу Сение, тј. у Гацкој и Лици. У тим походима Јаподи су тешко поражени, тако да је на њиховом простору коначно успостављана римска власт.
У Сенији и другим средиштима аутохтоних илирских заједница започиње снажан процес романизације у свим сегментима живота. Романизацију предводи домаћа аристократија. Римљани су знали наградити лојалне либурнске заједнице, па су су поједине заједнице добиле низ повластица. Илири се постепено романизирају, мијењају свој стил живота, селе се на море те напуштају своја ранија успостављена градинска насеља. Заједно са асимилираним Илирима Римљани-Италици почињу изграђивати нова насеља која постају средишта романизације те политичког, господарског и духовног живота на овим просторима.
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Сења |
[уреди] Туризам
Љетни карневал
У Сењу се у августу одржава и традиционални љетни карневал, најстарији и највећи такав догађај у Хрватској.
[уреди] Знамените личности
- Иван Пасквић - астроном, математичар, оснивач и први управитељ звјездарнице у Будиму, Мађарска.
- Вјенцеслав Новак - књижевник и оргуљаш
- Силвије Страхимир Крањчевић - књижевник
- Милутин Цихлар Нехајев - књижевник
- Павле Ритер Витезовић - полихистор, књижевник, штампар
- Мирко Ожеговић Барлабашевачки - бискуп сењски и модрушки, барон Хабзбуршке монархије, хрватски препородитељ и сењски мецена, обновитељ гимназије
- Никола Јуришић - војсковођа, одбранио Кисег у Мађарској од навале Турака
- Милан Могуш - академик
[уреди] Спољашње везе
