Демографија Џибутија

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак говори о демографији Џибутија, укључујући густину насељености, етничку припадност, ниво образовања, здравље, економски статус, верску припадност и друге аспекте становништва.

Етничке групе[уреди | уреди извор]

Главне етничке групе у Џибутију.

Џибути је мултиетничка земља. Од 2018. године има око 884.017 становника. [1] Становништво Џибутија је брзо расло током друге половине 20. века, повећавши се са око 69.589 у 1955. на око 869.099 до 2015.[2]

Етнички састав Џибутија је = 56,2% Сомалци 24,2% Афари 15,6% Арапа (6,675% Џибути Арапа [аутохтони], 4,525% Јеменаца, 4,4% Омана) и 5% осталих. Компоненту сомалијског клана углавном чине клан Иса (Дир), а затим Гадабуурси и Исаак.[3]

Преосталих 5% становништва Џибутија првенствено чине Етиопљани и Европљани (Французи, Италијани и Швеђани). Поред тога, од 2.021, 4.000 војника америчке војске, 1.350 војника Француске војске, 600 војника јапанске војске, 400 војника кинеске војске и непознат број војника немачке војске стационирани су у различитим базама широм Џибутија. Приближно 76% локалног становништва су градски становници; остали су сточари. У Џибутију живи 40.000 људи из Јемена, што чини 4,525% његове укупне популације.„Domestic abuse adds to Yemeni refugee women's woes in Djibouti”.  [4] [5] [6]

Језици[уреди | уреди извор]

Афарац у номадској одећи.

Џибути је вишејезична нација.[7] Већина локалног становништва говори сомалијски (350.000 говорника у граду Џибути и Али Сабиех) и афар (300.000 говорника) као матерњи језик. Ови идиоми су матерњи језици сомалијских и афарских етничких група. Оба језика припадају широј афроазијској породици. У Џибутију постоје 2 званична језика: арапски и француски.[8]

Арапски је од верског значаја. У формалном окружењу, састоји се од модерног стандардног арапског . Колоквијално, око 59.000 локалних становника говори арапски дијалект Та'иззи-Адени, такође познат као арапски Џибути . Француски служи као законски национални језик. Наслеђен је из колонијалног периода и примарни је језик наставе. Око 17.000 Џибутинаца говори га као матерњи језик. Имигрантски језици укључују омански арапски (38.900 говорника), амхарски (1.400 говорника), грчки (1.000 говорника) и хинди (600 говорника).[9]

Популација[уреди | уреди извор]

Популација (ист.)
Год.Поп.± %
1960.83,636—    
1969.149,887+79,2%
1977.277,75+85,3%
1980.359,247+29,3%
1994.652,793+81,7%
2000.722,887+10,7%
2012.859,652+18,9%

Према the 2017 revision of the World Population Prospects[1] , укупна популација је била 942.333 2016 у поређењу са 62.000 1950. године. Удео деце млађе од 15 година у 2010. години износио је 35,8%, 60,9% је било између 15 и 65 година, док је 3,3% било 65 година или више.[10]

Укупан број становника Становништво од 0 до 14 година (%) Становништво од 15 до 64 године (%) Становништво старије од 65 година (%)
1950 62 000 46.8 51.2 2.0
1955 70 000 46.0 52.0 2.0
1960 85 000 45.4 52.5 2.0
1965 117 000 44.9 53.0 2.0
1970 162 000 45.8 52.2 2.1
1975 224 000 45.9 52.0 2.1
1980 340 000 45.3 52.5 2.2
1985 403 000 44.6 53.1 2.3
1990 562 000 44.2 53.4 2.4
1995 627 000 43.4 54.1 2.5
2000 732 000 41.3 55.9 2.7
2005 808 000 38.5 58.5 3.0
2010 889 000 35.8 60.9 3.3

Становништво према полу и старосној групи (Попис 29. маја 2009): [11]

Старосна група Мушки Женско Укупно %
Укупно 440 066 378 093 818 159 100
0–4 49 863 41 269 91 132 11.14
5–9 56 117 41 269 101 271 12.38
10–14 48 135 37 337 85 472 10.45
15–19 46 351 39 283 85 634 10.47
20–24 43 786 40 272 84 058 10.27
25–29 40 222 41 995 82 217 10.05
30–34 35 558 33 997 69 555 8.50
35–39 29 563 26 512 56 074 6.85
40–44 25 247 19 734 44 981 5.50
45–49 19 470 15 456 34 926 4.27
50–54 16 363 12 479 28 841 3.53
55–59 10 325 7 860 18 185 2.22
60–64 8 495 6 677 15 172 1.85
65+ 10 572 10 069 20 641 2.52
Старосна група Мушки Женско Укупно Проценат
0–14 154 115 119 875 273 990 33.49
15–64 275 379 248 149 523 528 63.99
65+ 10 572 10 069 20 641 2.52

Пројекције[уреди | уреди извор]

Следе пројекције УН средње варијанте; бројеви су у хиљадама: [10]

  • 2015 975
  • 2020 1,065
  • 2025 1,166
  • 2030 1,262
  • 2035 1,356
  • 2040 1,447
  • 2045 1,535
  • 2050 1,619

Витална статистика[уреди | уреди извор]

Регистрација виталних догађаја у Џибутију је непотпуна. Одељење за становништво Уједињених нација припремило је следеће процене.[10]

Раздобље Живорођених годишње Смртних случајева годишње Природна промена годишње ЦБР* ЦДР* НЦ* ТФР* ИМР*
1950-1955 3 000 2 000 1 000 50.0 28.3 21.7 7.80 222
1955-1960 4 000 2 000 2 000 50.7 25.7 25.0 7.80 203
1960-1965 5 000 2 000 3 000 51.2 23.8 27.4 7.80 185
1965-1970 7 000 3 000 4 000 50.3 21.6 28.6 7.60 169
1970-1975 9 000 4 000 5 000 47.8 19.4 28.4 7.20 154
1975-1980 13 000 5 000 8 000 45.2 17.4 27.8 6.80 141
1980-1985 16 000 6 000 11 000 44.0 15.5 28.6 6.60 125
1985-1990 21 000 7 000 14 000 43.1 14.5 28.6 6.40 117
1990-1995 24 000 8 000 16 000 40.1 13.4 26.7 5.85 109
1995-2000 23 000 8 000 15 000 34.4 12.2 22.2 5.11 100
2000-2005 24 000 9 000 15 000 31.2 11.3 19.9 4.52 91
2005-2010 25 000 9 000 16 000 29.4 10.5 18.9 3.95 82
* ЦБР = груба стопа наталитета (на 1000); ЦДР = груба стопа смртности (на 1000); НЦ = природна промена (на 1000); ИМР = стопа морталитета новорођенчади на 1000 рођених; ТФР = укупна стопа фертилитета (број деце по жени)

Очекивано трајање живота[уреди | уреди извор]

Раздобље Очекивано трајање живота у године [12]
1950–1955 41.04
1955–1960 Раст42.95
1960–1965 Раст45.18
1965–1970 Раст47.35
1970–1975 Раст50.90
1975–1980 Раст52.55
1980–1985 Раст54.67
1985–1990 Раст56.12
1990–1995 Раст57.02
1995–2000 Стагнација57.02
2000–2005 Раст57.29
2005–2010 Раст59.05
2010–2015 Раст61.62

Остале демографске статистике[уреди | уреди извор]

Демографска статистика према Ворлд Популатион Ревиев у 2022.[13]

  • Једно рођење сваких 26 минута
  • Једна смрт сваких 76 минута
  • Један нето мигрант сваких 720 минута
  • Нето добит једне особе сваких 38 минута

Следећи демографски статистички подаци су из CIA World Factbook.[14]

Популација[уреди | уреди извор]

957,273 (2022 проц.)
884.017 (процена у јулу 2018.)
828.324 (процена јула 2015.)

Религије[уреди | уреди извор]

Сунитски муслимани 94% (скоро сав Џибути), осталих 6% (углавном становници страног порекла - шиити муслимани, хришћани, хиндуисти, јевреји, бахаији и атеисти)

Популациона пирамида Џибутија 2022
0-14 година: 29,97% (мушкарци 138.701/жене 137.588)
15-24 године: 20,32% (мушкарци 88.399/жене 98.955)
25-54 године: 40,73% (мушкарци 156.016/жене 219.406)
55-64 године: 5,01% (мушкарци 19.868/жене 26.307)
65 година и више: 3,97% (16.245 мушкараца/20.319 жена) (процена 2020.)
0-14 година: 30,71% (мушкарци 136.191 / жене 135.263)
15-24 године: 21,01% (87.520 мушкараца / 98.239 жена)
25-54 године: 39,63% (145.427 мушкараца / 204.927 жена)
55-64 године: 4,82% (18.967 мушкараца / 23.639 жена)
65 година и више: 3,83% (15.136 мушкараца / 18.708 жена) (процена 2018.)

Просечна старост[уреди | уреди извор]

укупно: 24,9 година. Поређење земље са светом: 163
мушкарац: 23 године
жена: 26,4 године (процена 2020.)
укупно: 24,2 године. Поређење земље са светом: 165
мушкарац: 22,4 године
жена: 25,7 година (процена 2018.)
Укупно: 22,8 година
Мушкарци: 21,1 година
Жене: 24,1 година (процена 2014.)

Наталитет[уреди | уреди извор]

22,25 рођених/1.000 становника (процена 2022.) Поређење земље са светом: 58
23,3 рођених/1.000 становника (процена 2018.) Поређење земље са светом: 59

Морталитет[уреди | уреди извор]

7,12 умрлих/1.000 становника (процена 2022.) Поређење земље са светом: 116
7,5 умрлих/1.000 становника (процена 2018.) Поређење земље са светом: 109

Стопа укупног фертилитета[уреди | уреди извор]

2,15 рођене деце/жена (процена 2022.) Поређење земље са светом: 91
2,27 рођене деце/жена (процена 2018.) Поређење земље са светом: 90

Нето стопа миграције[уреди | уреди извор]

4,59 миграната/1000 становника (процена 2022.) Поређење земље са светом: 24
5,7 миграната/1.000 становника (процена 2017.) Поређење земље са светом: 19

Стопа раста становништва[уреди | уреди извор]

1,97% (процена из 2022.) Поређење земље са светом: 42
2,13% (процена за 2018.) Поређење земље са светом: 42
2,18% (процена за 2016.)

Стопа преваленције контрацепције[уреди | уреди извор]

19% (2012)

Односи зависности[уреди | уреди извор]

укупан коефицијент зависности: 56,5 (2015 проц. )
Коефицијент зависности младих: 50,1 (процена из 2015. )
Коефицијент зависности старијих: 6,4 (процена из 2015. )
потенцијални однос подршке: 15,6 (процена из 2015. )

Урбанизација[уреди | уреди извор]

градско становништво: 78,4% укупног становништва (2022)
стопа урбанизације: 1,56% годишња стопа промене (2020-25 проц.)
градско становништво: 77,8% укупног становништва (2018)
стопа урбанизације: 1,67% годишња стопа промене (2015-2020 проц. )

Велики градови – становништво[уреди | уреди извор]

Џибути (главни град) 562.000 (2018)

Однос са половима[уреди | уреди извор]

при рођењу: 1.03 мушко/женско
испод 15 година: 1 мушко/женско
15-24 године: 0,89 мушкараца/жена
25-54 године: 0,71 мушко/женско
55-64 године: 0,85 мушкараца/жена
65 година и више: 0,82 мушкарца/жене
укупна популација: 0,86 мушкараца/жена (2014 проц. )

Очекивано трајање живота на рођењу[уреди | уреди извор]

укупно становништво: 65,3 године. Поређење земље са светом: 203
мушкарац: 62,72 године
жена: 67,96 година (процена 2022.)
укупна популација: 64 године (2018 проц.) Поређење земље са светом: 191
мушкарац: 61,4 године (процена 2018.)
жене: 66,6 година (процена 2018.)
Укупно становништво: 62,4 године
Мушкарци: 59,93 године
Жене: 64,94 године (процена 2014.)

ХИВ/СИДА[уреди | уреди извор]

Стопа преваленције код одраслих: 1,2% (процена из 2012.)
људи који живе са ХИВ/АИДС-ом: 7.700 (процена из 2012.)
смртних случајева: 690 (2012 проц.)

Главне заразне болести[уреди | уреди извор]

степен ризика: висок (2020)
болести које се преносе храном или водом: бактеријска и протозоална дијареја, хепатитис А и тифусна грозница
векторске болести: денга грозница

Напомена: 21. марта 2022., амерички центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) издали су упозорење о путовању због полиомијелитиса у Африци; Џибути се тренутно сматра високим ризиком за путнике због циркулишућих полиовируса који потичу из вакцине (цВДПВ); полиовирус који потиче од вакцине (ВДПВ) је сој ослабљеног полиовируса који је првобитно био укључен у оралну полио вакцину (ОПВ) и који се временом мењао и понаша се више као дивљи или природни вирус; то значи да се може лакше пренети на људе који су невакцинисани против дечије парализе и који долазе у контакт са столицом или респираторним секретом, као што је кијање, „заражене“ особе која је примила оралну вакцину против полиомијелитиса; ЦДЦ препоручује да пре било каквог међународног путовања, свако невакцинисан, непотпуно вакцинисан или са непознатим статусом вакцинације против дечје парализе треба да заврши рутинску серију вакцина против полиомијелитиса; пре путовања на било коју дестинацију високог ризика, ЦДЦ препоручује да одрасли који су претходно завршили пуну, рутинску серију вакцина против полиомијелитиса добију једну доживотну дозу полиомијелитис вакцине

Националност[уреди | уреди извор]

Џибутијан

Етничке групе[уреди | уреди извор]

Афар 35%, Сомалци 60% и Арапи 2% [7]

Језици[уреди | уреди извор]

Језици Џибутија су: [7]

француски ( званичан )
арапски ( званичан )
сомалијски
Афарски

Расходи за образовање[уреди | уреди извор]

3,6% БДП-а (2018) Поређење земље са светом: 116

Писменост[уреди | уреди извор]

дефиниција: узраст од 15 и више година може читати и писати
укупна популација: 67,9%
мушки: 60%
жене: 58,4% (процена 2003.)

Очекивани животни век у школи (од основног до терцијарног образовања)[уреди | уреди извор]

укупно: 7 година
мушкарац: 7 година
жена: 7 година (2011)
укупно: 6 година (2011)
мушкарац: 7 година (2011)
жена: 6 година (2011)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ „Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat, World Population Prospects: The 2010 Revision”. 
  3. ^ „Refworld | Somalia: Information on the Issa and the Issaq”. 
  4. ^ „US Signs Long-Term Lease for Military Base in Djibouti | Voice of America - English”. 
  5. ^ „Tracer des frontières à Djibouti”. 
  6. ^ DIRECTORATE OF INTELLIGENCE, INTELLIGENCE MEMORANDUM (1967). „French Somaliland” (PDF). Intelligence Memorandum. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 1. 2017. г. 
  7. ^ а б в „Africa :: Djibouti”. CIA The World Factbook. 14. 4. 2022. "Africa :: Djibouti". CIA The World Factbook. 14 April 2022.
  8. ^ „Djibouti - Languages”. Ethnologue. Приступљено 6. 9. 2016. 
  9. ^ „Djibouti - Languages”. Ethnologue. Приступљено 6. 9. 2016. "Djibouti - Languages". Ethnologue. Retrieved 6 September 2016.
  10. ^ а б в „Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat, World Population Prospects: The 2010 Revision”. "Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat, World Population Prospects: The 2010 Revision".
  11. ^ „UNSD — Demographic and Social Statistics”. 
  12. ^ „World Population Prospects - Population Division - United Nations”. esa.un.org. Приступљено 2018-08-26. 
  13. ^ „Djibouti Population 2022”, World Population Review 
  14. ^ „The World FactBook - Djibouti”, The World Factbook, 2022 Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.