Десно Требарјево

Координате: 45° 35′ 40″ С; 16° 20′ 37″ И / 45.59455319466888° С; 16.343666259534217° И / 45.59455319466888; 16.343666259534217
С Википедије, слободне енциклопедије

Десно Требарјево
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаМартинска Вес
Становништво
 — 2011.334
Географске карактеристике
Координате45° 35′ 40″ С; 16° 20′ 37″ И / 45.59455319466888° С; 16.343666259534217° И / 45.59455319466888; 16.343666259534217
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина97 m
Десно Требарјево на карти Хрватске
Десно Требарјево
Десно Требарјево
Десно Требарјево на карти Хрватске
Десно Требарјево на карти Сисачко-мославачке жупаније
Десно Требарјево
Десно Требарјево
Десно Требарјево на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44201 Мартинска Вес
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Десно Требарјево је насељено место у општини Мартинска Вес, у сисачкој горњој Посавини, Хрватска, до нове територијалне организације у саставу бивше велике општине Сисак.

Историја[уреди | уреди извор]

Десно Требарјево, које се налази на десној обали реке Саве, је било родно место хрватских политичара и народних посланика, браће Радића; Стјепана и Анте. Стјепан Радић је био политички вођа Хрватске пучке (сељачке) странке. Ту је 1880. године рођен и њихов брат од стрица Павле Радић, министар Аграрне реформе (1925) у влади под председништвом Николе Пашића.

У место је 1930. године било 125 домова. Радићи су живели у 11 домова.[1] Монографију места Требарјева написала је Ката Радић (удата Јањчерова) 1901. године. Крајем јула 1937. године подигнут им је од прилога сељака, споменик у родном месту.[2] Споменик је током велике свечаности 25. јула открио др Влатко Мачек председник ХСС.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Десно Требарјево је имало 334 становника.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Десно Требарјево је имало 435 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
431 99,08%
Срби
  
2 0,45%
неопредељени
  
1 0,22%
непознато
  
1 0,22%
укупно: 435

Познате особе[уреди | уреди извор]

  • Антун Радић (1868–1919), аустроугарски политичар и писац хрватског порекла
  • Стјепан Радић (1871–1928), југословенски политичар хрватског порекла
  • Павао Радић (1880–1928), југословенски политичар хрватског порекла

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", Београд 1930.
  2. ^ "Време", Београд 1937.