Хрвати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрвати
Oton Ivekovic, Dolazak Hrvata na Jadran
Укупна популација

6.159.976[1][2]

Популација
Застава Хрватске Хрватска 3.874.321[3]
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 553.000 [4]
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе 420.763[5]
Застава Чилеа Чиле 120.000 [6]
Застава Аргентине Аргентина 250.000 [7]
Застава Немачке Немачка 221.222 [7]
Застава Аустрије Аустрија 120.000[8]
Застава Бразила Бразил 20.000 [7]
Застава Аустралије Аустралија 126.264 [9]
Застава Канаде Канада 114.880 [10]
Застава Швајцарске Швајцарска 40.000[11]
Застава Србије Србија 57.900[12]
Застава Француске Француска 35.000 [13]
Застава Италије Италија 21.360 [14]
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 5.000 [15]
Застава Словеније Словенија 35.642[16]
Застава Мађарске Мађарска 26.774 [17]
Застава Шведске Шведска 5.000 [18]
Застава Новог Зеланда Нови Зеланд 2.700
Застава Црне Горе Црна Гора 6.021[19]
Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република 2.000[20]
Језици
Хрватски језик
Религија
доминира католичка, али има атеиста и муслимана.
Етничке групе
Јужни Словени

Хрвати су јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва, као и један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Хрвати су већином римокатоличке вероисповести, а национални језик им је хрватски стандардни језик, који је веома сличан српском и бошњачком стандардном језику. Хрвата укупно има око 6.367.000 (Од тога 4.367.000 на подручју бивше Југославије (по попису из 1991.) и око 1.400.000 у дијаспори). Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.

Порекло Хрвата[уреди]

Бела Хрватска и Бела Србија у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника

Хрвати су словенског националног порекла.

Хрвати су се доселили на Балкан почетком 7. века (пре 626. године), за владавине цара Ираклија из своје прадомовине зване Бела Хрватска која се налазила између Беле Србије и Франачке. Цар их је позвао да избаце Аваре из Далмације и да се у њој населе место њих. Од тада се са сигурношћу може причати о њиховој историји.

Порекло назива Хрват није скроз разјашњено, али се сматра да је реч изведена од западнословенске речи hrbat - брдо, што би значило они који живе у брдима тј. брђани чиме су чинили супротност Пољацима, тј. пољанима који су живели у пољу односно у равници. Ова теза добија на значају ако се има у виду да се Бела Хрватска налазила на простору данашње Пољске.

Историја[уреди]

Иако је први писани документ из почетка 12. века, једно хрватско име (кнез Бранимир) записано је већ 880. године.

Број Хрвата у иностранству[уреди]

Споменик на хрватском језику на градском гробљу у Пунта Аренасу (Чиле)

Њихов број у иностранству се може само проценити. Највеће емигрантске групе живе у западној Европи, првенствено у Немачкој, а затим у Швајцарској, Шведској и Уједињеном Краљевству. Од других континената, Северна Америка има најбројнију хрватску имиграцију, и то у Сједињеним Америчким Државама (Охајо, Калифорнија) и Канади (Мисисага), као и у Аргентини, Чилеу, Перуу, Бразилу и Боливији.

Постоје и важне хрватске мањине у Аустралији (Перт, Сиднеј) и Новом Зеланду, као и у Јужној Африци.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Hrvatski jezik na Ethnologue.com
  2. Kovačec, pp. 337
  3. „Central Bureau of Statistics“. Dzs.hr Приступљено 2. 3. 2014.. 
  4. „CIA - The World Factbook“. Cia.gov Приступљено 2. 3. 2014.. 
  5. [1], Приступљено 29. 4. 2013.
  6. „Диаспора-Цроата“. Hrvatskimigracije.es.tl Приступљено 1. 2. 2012.. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Хрвати у Јужној Америци Диаспора-Цроата“. Hrvatskimigracije.es.tl Приступљено 1. 2. 2012.. 
  8. [2], Приступљено 29. 4. 2013.
  9. 2011 Census Community Profiles: Australia
  10. 2011 National Household Survey: Data tables
  11. „Швајцарска“. Hic.hr Приступљено 1. 2. 2012.. 
  12. [3], Приступљено 29. 4. 2013.
  13. ((de))Хрвати у Француској, Приступљено 29. 4. 2013.
  14. [4], Приступљено 29. 4. 2013.
  15. [5], Приступљено 29. 4. 2013.
  16. „Statistični urad RS - Popis 2002“. Stat.si Приступљено 1. 2. 2012.. 
  17. Broj Hrvata u Mađarskoj
  18. [6], Приступљено 29. 4. 2013.
  19. [7], Приступљено 29. 4. 2013.
  20. [8], Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]