Хрвати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрвати
Oton Ivekovic, Dolazak Hrvata na Jadran
Укупна популација

5,6[1] - 6,9 милиона [2](процена)

Популација
Застава Хрватске Хрватска 3.874.321[3]
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 485.000 [4]
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе 411.427[5]
Застава Чилеа Чиле 380.000 [6]
Застава Аргентине Аргентина 250.000 [7]
Застава Немачке Немачка 227.510 [7]
Застава Аустрије Аустрија 150.719[8]
Застава Бразила Бразил 45.000 [7]
Застава Аустралије Аустралија 126.264[тражи се извор од 12. 2013.]
Застава Канаде Канада 97.000[тражи се извор од 03. 2014.]
Застава Швајцарске Швајцарска 87.000[9]
Застава Србије Србија 57.900[10]
Застава Француске Француска 50.000 [11]
Застава Италије Италија 21.360 [12]
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 6.992 [13]
Застава Словеније Словенија 35.642[14]
Застава Мађарске Мађарска 25.730[тражи се извор од 12. 2013.]
Застава Шведске Шведска 6.063 [15]
Застава Новог Зеланда Нови Зеланд 4.000
Застава Црне Горе Црна Гора 6.021[16]
Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република 8.000[17]
Језици
Хрватски језик
Религија
Доминира католичка, али има и атеиста, православаца, протестаната и муслимана.
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
     Јужни Словени

Хрвати су јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва. Хрвати су такође један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Хрвати су већином римокатоличке вероисповести, а национални језик им је хрватски стандардни језик, који је веома сличан српском и бошњачком стандардном језику. Хрвата укупно има око 6.367.000 (Од тога 4.367.000 на подручју бивше Југославије (по попису из 1991.) и око 2.000.000 у дијаспори). Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.

Порекло Хрвата[уреди]

Бела Хрватска и Бела Србија у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника

Хрвати су словенског националног порекла.

Хрвати су се доселили на Балкан почетком 7. века (пре 626. године), за владавине цара Ираклија из своје прадомовине зване Бела Хрватска која се налазила између Беле Србије и Франачке. Цар их је позвао да избаце Аваре из Далмације и да се у њој населе место њих. Од тада можемо са сигурношћу причати о њиховој историји.

Порекло назива Хрват није скроз разјашњено, али се сматра да је реч изведена од западнословенске речи hrbat - брдо, што би значило они који живе у брдима тј. брђани чиме су чинили супротност Пољацима тј. пољанима који су живели у пољу односно у равници. Ова теза добија на значају ако се има у виду да се Бела Хрватска налазила на простору данашње Пољске.

Друга могућност настанка националног имена Хрвата је од старо-хунског имена хорда - „хорва“, јер се уласком Хуна и Авара на Балкан појављује и тај назив.[тражи се извор од 12. 2013.]

Историја[уреди]

Иако је први писани документ из почетка 12. века, једно хрватско име (кнез Бранимир) записано је већ 880. године.

Број Хрвата у иностранству[уреди]

Споменик на хрватском језику на градском гробљу у Пунта Аренасу (Чиле)

Њихов број у иностранству се може само проценити. Највеће емигрантске групе живе у западној Европи, првенствено у Немачкој, а затим у Швајцарској, Шведској и Уједињеном Краљевству. Од других континената, Северна Америка има најбројнију хрватску имиграцију, и то у Сједињеним Америчким Државама (Охајо, Калифорнија) и Канади (Мисисага), као и у Аргентини, Чилеу, Перуу, Бразилу и Боливији.

И у Северној и у Јужној Америци бројност се процењује на око милион људи хрватског порекла.[тражи се извор од 09. 2009.] Постоје и важне хрватске мањине у Аустралији (Перт, Сиднеј) и Новом Зеланду, као и у Јужној Африци.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hrvatski jezik na Ethnologue.com
  2. ^ Kovačec, pp. 337
  3. ^ „Central Bureau of Statistics“. Dzs.hr Приступљено 2. 3. 2014.. 
  4. ^ „CIA - The World Factbook“. Cia.gov Приступљено 2. 3. 2014.. 
  5. ^ [1], Приступљено 29. 4. 2013.
  6. ^ „Диаспора-Цроата“. Hrvatskimigracije.es.tl Приступљено 1. 2. 2012.. 
  7. ^ а б в „Хрвати у Јужној Америци Диаспора-Цроата“. Hrvatskimigracije.es.tl Приступљено 1. 2. 2012.. 
  8. ^ [2], Приступљено 29. 4. 2013.
  9. ^ „Швајцарска“. Hic.hr Приступљено 1. 2. 2012.. 
  10. ^ [3], Приступљено 29. 4. 2013.
  11. ^ ((de))Хрвати у Француској, Приступљено 29. 4. 2013.
  12. ^ [4], Приступљено 29. 4. 2013.
  13. ^ [5], Приступљено 29. 4. 2013.
  14. ^ „Statistični urad RS - Popis 2002“. Stat.si Приступљено 1. 2. 2012.. 
  15. ^ [6], Приступљено 29. 4. 2013.
  16. ^ [7], Приступљено 29. 4. 2013.
  17. ^ [8], Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]