Хрвати
| Хрвати | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
око 7.5 – 8.4 милиона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Популација | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Језици | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Хрватски језик | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Доминира католичка, али има и протестаната и муслимана. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етничке групе | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Хрвати су јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва. Хрвати су такође један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Хрвати су већином римокатоличке вероисповести, а говоре хрватским језиком, који је веома сличан српском и бошњачком језику. Хрвата укупно има око 6.367.000 (Од тога 4.367.000 на подручју бивше Југославије (по попису из 1991.) и око 2.000.000 у дијаспори). Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.
Садржај |
Порекло Хрвата [уреди]
Хрвати су словенског националног порекла.
Хрвати су се доселили на Балкан почетком 7. века (пре 626. године), за владавине цара Ираклија из своје прадомовине зване Бела Хрватска која се налазила између Беле Србије и Франачке. Цар их је позвао да избаце Аваре из Далмације и да се у њој населе место њих. Од тада можемо са сигурношћу причати о њиховој историји.
Порекло назива Хрват није скроз разјашњено, али се сматра да је реч изведена од западнословенске речи hrbat - брдо, што би значило они који живе у брдима тј. брђани чиме су чинили супротност Пољацима тј. пољанима који су живели у пољу односно у равници. Ова теза добија на значају ако се има у виду да се Бела Хрватска налазила на простору данашње Пољске.
Историја [уреди]
Иако је први писани документ из почетка 12. века, једно хрватско име (кнез Бранимир) записано је већ 880. године.
Број Хрвата у иностранству [уреди]
Њихов број у иностранству се може само проценити. Највеће емигрантске групе живе у западној Европи, првенствено у Немачкој, а затим у Швајцарској, Шведској и Уједињеном Краљевству. Од других континената, Северна Америка има најбројнију хрватску имиграцију, и то у Сједињеним Америчким Државама (Охајо, Калифорнија) и Канади (Мисисага), као и у Аргентини, Чилеу, Перуу, Бразилу и Боливији.
И у Северној и у Јужној Америци бројност се процењује на око милион људи хрватског порекла.[тражи се извор од 09. 2009.] Постоје и важне хрватске мањине у Аустралији (Перт, Сиднеј) и Новом Зеланду, као и у Јужној Африци.
Референце [уреди]
- ^ Central Bureau of Statistics
- ^ CIA - The World Factbook
- ^ [1], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Диаспора-Цроата“. Hrvatskimigracije.es.tl Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ а б в „Хрвати у Јужној Америци Диаспора-Цроата“. Hrvatskimigracije.es.tl Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ [2], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ [3][мртва веза]
- ^ http://www.bcstats.gov.bc.ca/data/cen01/profiles/01000000.pdf
- ^ „Швајцарска“. Hic.hr Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ [4], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ ((de))Хрвати у Француској, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ [5], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ [6], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Statistični urad RS - Popis 2002“. Stat.si Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ [7][мртва веза]
- ^ [8], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ [9], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ [10], Приступљено 29. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
