Из Википедије, слободне енциклопедије
[уреди] Догађаји
[уреди] Јануар—март
- 9. јануар - Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
- 23. фебруар - Основана Српска радикална странка.
- 2. март - У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватсих паравојних снага.
- 9. март - Демонстрације против режима Слободана Милошевића у Београду које је организовао Српски Покрет Обнове. Затражена оставка генералног директора радио телевизије Србије Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића. У масовним демонстрацијама на београдским улицама две особе су изгубиле живот. Касно увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић.
- 12. март - Председништво СФРЈ, у функцији Врховне команде оружаних снага, одбило предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ. За предлог армије гласали су Борисав Јовић - Србија, Ненад Бућин - Црна Гора, Риза Сапунџију - Косово и Југослав Костић - Војводина. Против су били Богић Богићевић - БиХ, Стјепан Месић - Хрватска, Васил Тупурковски - Македонија. Представник Словеније, Јанез Дрновшек, није присуствовао седници. Видети Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.
- 15. март - Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ, поднео је оставку на ту функцију.
- 16. март - Слободан Милошевић,у телевизијском обраћању јавности,поручио да се Србија и њени савезници повлаче из рада Председништва Југославије.
[уреди] Април—јун
[уреди] Јул—септембар
[уреди] Октобар—децембар
- 3. октобар - Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије,и прешло у рад у четворочланом саставу,тј. без чланова из Словеније,Хрватске,БиХ,и Македоније.За председника тзв. "крњег" Председништва изабран Бранко Костић,представник Црне Горе.
- 7. октобар - Експлозија у председништву Хрватске на Банским дворима- хрватска страна тврди да је авијација ЈНА тиме покушала да убије Фрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
- 8. октобар - Хрватска је након истека Брионског мораторијума прекинула све правно-формалне односе са СФРЈ. Од овог дана се и Словенија сматра независном.
- 17. октобар - 4. новембар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.
- 18. новембар - После тромесечне опсаде,Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
- 20. децембар - Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
- 25. децембар - Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
- 26. децембар - Врховни совјет СССР-а констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
[уреди] Датум непознат
- 5. јануар - Васко Попа, српски песник (*1922)
- 11. јануар - Ратко Сарић, српски глумац (*1916)
- 14. јануар - Михаило Стевановић, српски филолог (*1903)
- 31. јануар - Џон Бардин, амерички физичар и Нобеловац (*1908)
- 3. март - Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (*1909.)
- 24. јул - Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (*1904)
- 28. август - Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)
- 9. новембар - Ив Монтан (Иво Ливи), француски шансонијер и глумац (*1921)
- 27. септембар - Милан Тепић, мајор ЈНА.
- 28. септембар - Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (*1926)
- 30. септембар - Тома Здравковић, српски певач (*1938)
- 24. новембар - Фреди Меркури, певач групе Квин (*1946)
- 15. децембар - Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату (*1915)
- 25. децембар - Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (*1911)
[уреди] Дани сећања
[уреди] Нобелове награде
[уреди] Види још
[уреди] Референце
