1991
Из Википедије, слободне енциклопедије
◄ | 19. век | 20. век | 21. век | ►
◄ | 1960е | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | 2020е | ►
◄◄ | ◄ | 1987. | 1988. | 1989. | 1990. | 1991. | 1992. | 1993. | 1994. | 1995. | ► | ►►
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1991
Садржај |
Догађаји [уреди]
Јануар—март [уреди]
- 9. јануар - Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
- 23. фебруар - Основана Српска радикална странка.
- 2. март - У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватсих паравојних снага.
- 9. март - Демонстрације против режима Слободана Милошевића у Београду које је организовао Српски Покрет Обнове. Затражена оставка генералног директора Радио-телевизије Србије Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића. У масовним демонстрацијама на београдским улицама две особе су изгубиле живот. Касно увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић.
- 12. март - Председништво СФРЈ, у функцији Врховне команде оружаних снага, одбило предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ. За предлог армије гласали су Борисав Јовић - СР Србија, Ненад Бућин - СР Црна Гора, Риза Сапунџију - САП Косово и Југослав Костић - САП Војводина (СР Србија). Против су били Богић Богићевић - СР БиХ, Стјепан Месић - СР Хрватска, Васил Тупурковски - СР Македонија. Представник СР Словеније, Јанез Дрновшек, није присуствовао седници. Видети Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.
- 15. март - Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ, поднео је оставку на ту функцију.
- 16. март - Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању јавности, поручио да се Србија и њени савезници повлаче из рада Председништва Југославије.
- 31. март - Сукоб код Плитвица између хрватске полиције и српског становништва. Видети Плитвички крвави Ускрс.
Април—јун [уреди]
- 2. мај - У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
- 15. мај - Спречен избор Стипе Месића за председника Председништва Југославије.
- 29. мај - ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеја са 5:3 после извођења једанаестераца.
- 25. јун - Парламент Словеније прогласио Словенију независном републиком. Истога дана, Сабор Хрватске прогласио Хрватску независном државом.
- 27. јун - Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа.
- 30. јун - Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председника Председништва СФРЈ.
Јул—септембар [уреди]
- 7. јул - Посредовањем Европске заједнице, на Брионима постигнут договор о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, и договорено повлачење ЈНА из Словеније.
- 18. јул - Председништво СФРЈ усвојило одлуку о повлачењу снага ЈНА из Словеније.
- 19. август - У Совјетском Савезу је покушан државни удар, тј. збацивање Михаила Горбачова са власти.
- 24. август - Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.
Октобар—децембар [уреди]
- 3. октобар - Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу, тј. без чланова из Словеније, Хрватске, БиХ, и Македоније. За председника тзв. „крњег“ Председништва изабран Бранко Костић, представник Црне Горе.
- 7. октобар - Експлозија у председништву Хрватске на Банским дворима- хрватска страна тврди да је авијација ЈНА тиме покушала да убије Фрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
- 8. октобар - Хрватска је након истека Брионског мораторијума прекинула све правно-формалне односе са СФРЈ. Од овог дана се и Словенија сматра независном.
- 17. октобар - 4. новембар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.
- 18. новембар - После тромесечне опсаде, Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
- 20. децембар - Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
- 25. децембар - Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
- 26. децембар - Врховни совјет СССР-а констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
Датум непознат [уреди]
- Распад СФРЈ
- Распад СССР-а.
Рођења [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1991. |
Смрти [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Категорија:Умрли 1991. |
- 5. јануар - Васко Попа, српски песник (*1922)
- 11. јануар - Ратко Сарић, српски глумац (*1916)
- 14. јануар - Михаило Стевановић, српски филолог (*1903)
- 31. јануар - Џон Бардин, амерички физичар и Нобеловац (*1908)
- 3. март - Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (*1909.)
- 24. јул - Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (*1904)
- 28. август - Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)
- 9. новембар - Ив Монтан (Иво Ливи), француски шансонијер и глумац (*1921)
- 27. септембар - Милан Тепић, мајор ЈНА.
- 28. септембар - Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (*1926)
- 30. септембар - Тома Здравковић, српски певач (*1938)
- 24. новембар - Фреди Меркури, певач групе Квин (*1946)
- 15. децембар - Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату (*1915)
- 25. децембар - Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (*1911)
Дани сећања [уреди]
Нобелове награде [уреди]
- Физика - Пијер Жил де Жен
- Хемија - Рихард Р. Ернст
- Медицина - Ервин Нехер и Берт Сакман
- Књижевност - Надин Гордимер
- Мир - Аунг Сан Су Ки
- Економија - Роналд Коз
