Династија Мекленбург

С Википедије, слободне енциклопедије
Мекленбург
ДржаваМекленбург (прe 630?–1167), Мекленбург (1167–1918)
Владарска титула
Племићка титулаГроф, краљ
ОснивачПрибислав Бодрић (од 1167. године Прибислав Мекленбург)
Актуелни владарстарешина владарскe породицe Георг Борвин фон Мекленбург [1] [2] [3]
НационалностНемци
Вјералутеранизам

Династија Мекленбург је немачка племићка и владарска породица, словенског порекла, која је владала округом Мекленбург у североисточној Немачкој. Бивши краљ Шведскe (1364–1389), Албрект Шведски (1338–1412), бивша регентица Руског царства (1740–1741), Ана Леополдовна (1718–1746) и бивша краљица Холандије (1948–1980), Јулијана од Холандије (1909–2004) били су припадници ове династије.[4][5]

Историја династије Мекленбург[уреди | уреди извор]

Период до 13. века[уреди | уреди извор]

Династију Мекленбург је основао словенски бодрићки кнез Прибислав Бодрић (~1130–1178), један од синова кнезa Никлота Бодрића, 1167. године, променивши име породице у Мекленбург [6] [7] [8], после бројних ратова против немачких и данских владара,[9] ради мимикрирања у нову средину. Његови потомци су се с временом германизовали. [8]

Мекленбург-Шверин[уреди | уреди извор]

Мекленбург-Стрелиц[уреди | уреди извор]

Династија Мекленбург данас[уреди | уреди извор]

Династија Мекленбург-Шверин је изумрла по мушкој линији, 31. јула 2001. смрћу наследног великог војводе Фридриха Францa од Мекленбург-Шверина (1910–2001),[10] најстаријег сина и наследника последњег великог војводе, Фридриха Францa IV (1882–1945).

Преостали чланови куће Мекленбург-Шверин су ћерке војводе Кристијана Лудвига, другог сина великог војводе, Фридриха Францa IV, војвоткиње Доната (рођена 1956) и Едвина (рођена 1960).

Са изумирањем Шверина, Мекленбург-Стрелиц је сада једина преживела грана куће Великог војводе по мушкој линији. Тренутни шеф ове куће је Борвин, војвода од Мекленбурга.[2][3][11] Његов деда је био гроф Георг од Карлоуа, морганатски син војводе Георгa Александра од Мекленбурга (1859–1909). Георга је 1928. усвојио његов стриц, војвода Kарл Михаел од Мекленбурга, шеф куће Мекленбург-Стрелиц. Затим је преузео титулу и стил „Његово Свето Височанство војвода од Мекленбурга“, што је потврдио шеф царске куће Русије, велики кнез Кирил Владимирович (1876–1938) 18. јула 1929, а признао 23. децембра велики војвода Фридрих Франц IV. од Мекленбург-Шверина.[12] Наследио је свог стрица на месту старешине 6. децембра 1934.[13] [12] и добио је стил Височанства 18. децембра 1950. године.[12]

Поред војводе Борвина, садашњи чланови куће Мекленбург-Стрелиц су и његова супруга војвоткиња Алиса (рођена Вагнер 1959), њихова деца војвоткиња Олга (рођена 1988), војводе Александар (рођен 1991) и Михаил (рођен 1994) и његове сестре, војвоткиње Елизабет Кристин (рођена 1947), Мари Кетрин (рођена 1949) и Ирена (рођена 1952).

Референцe[уреди | уреди извор]

  1. ^ MecklenburgInhaberHinterzarten, Borwin H. zu MecklenburgHerzog zu. „Borwin H zu Mecklenburg - Inhaber - Herzog zu Mecklenburg”. XING. 
  2. ^ а б „A letter by Duke Georg Borwin of Mecklenburg”. Архивирано из оригинала 2011-07-19. г. Приступљено 2008-03-20. 
  3. ^ а б Notiert, Kurz (2006-02-12). „Saisoneröffnung auf Gedenkstätte an Preußenkönigin Luise”. MV-Zeitung. Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2008-03-20. 
  4. ^ „Juliana queen of The Netherlands”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Juliana of the Netherlands”. New World Encyclopedia. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  6. ^ Christiansen, стр. 61
  7. ^ Herrmann, стр. 356
  8. ^ а б Leciejewicza, pod redakcją Lecha (1988). Mały słownik kultury dawnych Słowian (Wyd. 2. изд.). Warszawa: Wiedza Powszechna. ISBN 978-83-214-0499-8. 
  9. ^ (HCS XCVIII), p. 255
  10. ^ House laws of Mecklenburg
  11. ^ Mecklenburg-Strelitz, Beiträge zur Geschichte einer Region. стр. 191. 
  12. ^ а б в L'Allemagne Dynastique, Tome VI : Bade-Mecklembourg. стр. 235. 
  13. ^ Mecklenburg-Strelitz, Beiträge zur Geschichte einer Region. стр. 188—189. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mecklenburg-Strelitz, Beiträge zur Geschichte einer Region. стр. 191.