Краљевина Холандија

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Холандија
Koninkrijk der Nederlanden
Крилатица: Издржаћу
Je Maintiendrai/Ik zal handhaven
Химна: Het Wilhelmus
Положај Низоземске
Главни градАмстердам
Службени језикхоландски
Владавина
Облик државеУставна монархија
 — КраљВилем-Александер
 — Председник ВладеМарк Руте
 — Министар надлежан за АрубуЖилфред Бесарил
 — Министар надлежан за КурасаоЕнтони Бегина
 — Министар надлежан за Свети МартинРене Вјоленус
Историја
Независност1648.
Географија
Површина
 — укупно42,508 km2(136)
 — вода (%)18.41
Становништво
 — 2012.17.034.544(61)
 — густина400.737,37 ст./km2
Економија
ВалутаЕвро,
Амерички долар
Остале информације
Временска зонаUTC 
Интернет домен.nl
.aw
.cw
.sx
.an
.bq
Позивни број+31
+297
+599
+1 721

Краљевина Холандија или Краљевина Низоземска (хол. Koninkrijk der Nederlanden),[н. 1] суверена је држава и уставна монархија са територијама у западној Европи и Карибима.

Четири дела Краљевине — Аруба, Курасао, Свети Мартин и Холандија — су конститутивне земље (хол. landen) и учествују као равноправни партнери у Краљевини.[1] У пракси, већином послова Краљевине управља Холандија — која чини отприлике 98% површине и ставновништва државе — у име целе државе. Према томе, Аруба, Курасао и Свети Мартин се налазе у зависном положају по питањима као што су спољна политика и одбрана, иако су аутономне у извесној мери и имају своје скупштине.

Острва у Карибима, осим Арубе, су некада била једна целина - Холандски Антили. Референдумом из 2005, одлучено је да се расформирају до чега је и дошло 10. октобра 2010. Острва Курасао и Свети Мартин су добила аутономан статус попут Арубе и Холандије, као што га сада има Аруба, док су Бонер, Саба и Свети Еустахије (БЕС острва или Карипска Холандија) постали специјалне општине Холандије.

У европском делу краљевине званична валута је евро, на Аруби то је арупски флорин, док је у карипском делу тренутно званична валута антилски гулден. Од 2011. на БЕС острвима званична валута ће бити амерички долар а у аутономним деловима краљевине, карипским острвима - Свети Мартин и Курасао, карипски гулден.

На челу краљевине тренутно се налази краљ Вилем-Александер.

Некадашња држава из 19. века[уреди | уреди извор]

Краљевину Холандију (18061810) (хол. Koninkrijk Holland, франц. Royaume de Hollande) је створио Наполеон Бонапарта као вазално краљевство за свог трећег брата, Луја Бонапарту, како би боље контролисао цело Низоземље. Име Холандија, које је припадало само једној низоземској провинцији, узето је за име целе државе. Луј није испунио Наполеонова очекивања — покушао је да опслужује низоземске интересе, уместо интереса свог брата, па је краљевина укинута 1810, када је Француска анектирала Низоземску све до 1813. године. Краљевина Холандија је покривала површину садашње Низоземске, изузев Лимбурга и делова Зеланда, које су биле француске територије. Источна Фризија (која се сада налази у Немачкој) је такође била део краљевства.

Састав Краљевине Холандије данас[уреди | уреди извор]

Државе Краљевине Холандије
Држава Становништво
(1. јануар 2010)
Проценат становништва
краљевине
Површина
(км²)
Проценат територије
краљевине
Густина
(по км²)
Аруба Аруба 107.138 0,63% 193 0,45% 555
Курасао Курасао 142.180 0,84% 444 1,04% 320
Свети Мартин (Холандија) Свети Мартин 37.429 0,22% 34 0,08% 1.101
Холандија Холандија 16.593.001 98,30% 41.854 98,42% 396
Холандија Холандија
(Европска територија)
16.574.989 98,19% 41.526 97,65% 399
Бонер Бонер
(Карипска Холандија)
13.389 0,08% 294 0,69% 46
Саба Саба
(Карипска Холандија)
1.737 0,01% 13 0,03% 134
Свети Еустахије Свети Еустахије
(Карипска Холандија)
2.886 0,02% 21 0,05% 137
Холандија Краљевина Холандија 16.879.748 100,00% 42.525 100,00% 397

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Назив „Холандија” је неформалан, али је општеприхваћен и традиционални назив у српскоме језику. Држава се званично и у дословном преводу зове „Краљевина Низоземска” (хол. neder — „ниско”, landen — „земља”), а Холандија је само једна геополитичка област у оквиру Краљевине Низоземске.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Charter of the Kingdom was fully explained in an "EXPLANATORY MEMORANDUM to the Charter for the Kingdom of the Netherlands", transmitted to the U.N. Secretary-General in compliance with the wishes expressed in General Assembly resolutions 222 (III) and 747 (VIII). New York, 30 March 1955 (* Ministerie van Buitenlandse Zaken, 41, Suriname en de Nederlandse Antillen in de Verenigde Naties III, Staatsdrukkerij-en uitgeversbedrijf/ ’s Gravenhage, 1956)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]