Кнез

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о певачу види чланак Кнез (певач).

Кнез или књаз (стсл. кънѧзь;[1] ж. кнегиња) је титула припадника племства, а у разним историјским раздобљима и у разним крајевима је имала различито значење.

Средњи век[уреди]

Изворно је овај израз означавао племенског или сеоског поглавара међу Словенима, а касније, развојем феудалног друштва, означавао је и монарха. Међу Источним Словенима ова титула је означавала и краља (лат. rex), док је код Јужних Словена означавао владара који је био потчињен неком краљу. У латинским записима ови кнежеви обично носе титулу dux, што одговара војводи. Понекад им је придавана и титула princeps, који заправо означава краљевића.

Код Источних Словена развиле су се кнежевине као независне државе, као што је Кијевска Русија, која ће у почетку бити кнежевина, а растом централне моћи у земљи, постаће и Велика кнежевина. Распадањем те земље у 13. веку настаће опет низ кнежевина.

Каснија употреба[уреди]

У Русији титула великог кнеза од 18. века додељује се синовима и унуцима императора у непосредној мушкој линији, па заправо означава царевића, а цар тада почиње да додељује ову наследну титулу заслужним лицима. Исту титулу су имали право да користе наследници две кнежевске породице које су се стопиле с царском Русијом, као и разно грузијско и татарско племство.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Књаз (Црна Гора)

У 19. веку исту титулу су користили полузависни владари Србије, Црне Горе и Бугарске (буг. княз), који преузимају титулу краља по стицању потпуне независности.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Old Church Slavonic Base Form Dictionary, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]