Дијецеза Тракија

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијецеза Тракија
Dioecesis Thraciae
Διοίκησις Θρᾴκης
3. век7. век

Дијецеза Тракијаи око 400. године
Главни градФилипољ
Регијајугоисточна Европа
ЗемљаРимско царство
Догађаји
Статусбивша покрајина
Историја 
• Успостављено
3. век
• Укинуто
7. век

Дијецеза Тракија (лат. Dioecesis Thraciae, грч. Διοίκησις Θρᾴκης) била је управна област, односно дијецеза (лат. dioecesis) у позном Римском царству и раној Византији. Основана је крајем 3. века, за време владавине цара Диоклецијана (284-305). Обухватала је шест провинција (Тракија, Хемимонт, Европа, Родопа, Мезија Друга и Скитија). На челу управе налазио се царски намесник са титулом викар (лат. vicarius), односно егзарх (грч. ἔξαρχος), а главни град дијецезе био је Филипољ (данашњи Пловдив). Налазила се у саставу Префектуре Оријента. Приликом поделе Римског царства (395) припала је источном делу (потоње Византијско царство).[1][2]

Дијецеза Тракија и суседне области током 6. века

Током 4. и 5. века ову дијецезу су у неколико наврата опустошили Готи,[3] а током 6. века на то подручје почињу да продиру Словени и Авари. Царска власт је на већем делу тог простора сломљена почетком 7. века, а на преосталим византијским поседима уведено је ново тематско уређење.[4][5]

У погледу црквеног уређења, све митрополије на подручју дијецезе Тракије потпале су 451. године под јурисдикцију Цариградске патријаршије.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Острогорски 1969, стр. 55.
  2. ^ Мирковић 1981, стр. 89-105.
  3. ^ Зечевић 2002.
  4. ^ Ферлуга 1964, стр. 131-143.
  5. ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
  6. ^ Meyendorff 1989, стр. 179-187.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]