Дрејперова писма

Из Википедије, слободне енциклопедије
A man sits on a throne with a document in his left hand. The document is also held by a woman crouching before him. The man's feet are on a man looking up. A woman is on the bottom left nursing one child and holding another. At the top of the scene are two cherubims holding a laurel crown. In the background is a cathedral. The caption is "Exegi Monumentum Ære perennius. Hor."
Насловница издања из 1735. године. Аутор, на деканској столици, прима изразе захвалности Ирске уз мото: "Подигао сам споменик трајнији од бронзаних."

Дрејперова писма (енгл. Drapier's Letters) је заједнички назив за серију од седам памфлета које је 1724. и 1725. написао декан даблинске Катедрале Св. Патрика Џонатан Свифт. Свифт је желео да подигне јавно мнење у Ирској против званичног увођења у употребу бакарног новца који је ковала приватна ковница по дозволи државних власти Велике Британије. Власник ковнице Вилијам Вуд добио је писмену дозволу (патент) да кује бакарни новац, за који је Свифт сматрао да је лошијег квалитета од прописаног. Свифт је додељивање патента сматрао за чин корупције и у својим памфлетима је изнео мишљење да је Ирска конституционално и финансијски независна од Велике Британије. Пошто је главна тема Дрејперових писама била политички осетљива, Свифт је писао под псеудонимом М. Б. Дрејпер (енгл. M. B., Drapier) [1] како би избегао негативне последице свог ангажмана.[2]

Иако је Влада Ирске осудила Писма, по захтеву британске владе,[3] памфлети су и даље инспирисали јавно мнење против Вуда и његовог патента. Убрзо је бакарни новац био бојкотован широм Ирске, тако да је Волополова влада морала да повуче патент. Свифт је касније слављен због свог ангажовања у корист ирског народа.[4] Many Irish people recognised Swift as a hero for his defiance of British control over the Irish nation.[5] Поред тога што је сматран за хероја, многи критичари су сматрали Свифта, макар и кроз псеудоним који је користио, као првог организатора "шире ирске заједнице", иако је било спорно ко све чини ту заједницу.[6] Англикански надбискуп Даблина, Вилијам Кинг, назвао је Свифта "Наш ирски декан, бацач бакарних новчића." (енгл. "Our Irish Copper-Farthen Dean").[7]

Дрејперова писма су први пут објављена заједно 1734. године. Приредио их је Џорџ Фокнер у Делима Џонатана Свифта заједно са алегоричном насловном страном на којој писац прима похвале и захваљивања од ирског народа.[8] Данас Дрејперова писма спадају у важније Свифтове политичке списе, заједно са Гуливеровим путовањима из 1726. године.

Напомене[уреди]

  1. ^ A drapier или draper је трговац одећом.
  2. ^ Letter 1 Intro Note
  3. ^ Coxe 396–399
  4. ^ The Cambridge History of English and American Literature, Volume IX, VI. 19. "Pamphlets on Irish affairs: Drapier’s Letters."
  5. ^ Smith p. 271
  6. ^ Moore p. 84
  7. ^ Moore p. 87
  8. ^ Weedon p. 44–48

Литература[уреди]

  • Beaumont, Charles Allen. Swift's Use of the Bible. University of Georgia:Athens, 1965. 
  • Cornu, Donald. „Swift, Motte, and the Copyright Struggle: Two Unnoticed Documents“. Modern Language Notes (Modern Language Notes, Vol. 54, No. 2) 54 (1939): pp. 114–124. DOI:10.2307/2912284. JSTOR 2912284. 
  • Coxe, William. Memoirs of the Life and Administration of Sir Robert Walpole, Earl of Orford. T. Cadell and W. Davies:London (1798). 
  • Craik, Sir Henry. Life of Jonathan Swift: Vol. II.. 2nd ed. Macmillan:London, 1894. 
  • Ehrenpreis, Irvin. Jonathan Swift: Volume III. Harvard University Press, 1983. ISBN 0-674-85835-2. 
  • Fabricant, Carole. „Speaking for the Irish Nation: The Drapier, the Bishop, and the Problems of Colonial Representation“. Gulliver's Travels and Other Writings: Houghton Mifflin Company. 2004. pp. 465–500. 
  • Ferguson, Oliver W. Jonathan Swift and Ireland. University of Illinois Press, 1962. 
  • Foster, R. F. Modern Ireland, 1600–1972. London: Penguin, 1988. 
  • Goodwin, A. „Woods Halfpence“. The English Historical Review LI (1936): pp. 647–674. DOI:10.1093/ehr/LI.CCIV.647. 
  • Hachey, Thomas E.; Joseph M. Hernon, Lawrence John McCaffrey (1996). The Irish experience: a concise history (2nd ed.). M.E. Sharpe. ISBN 1-56324-791-7. 
  • Johnson, James William. „Swift's Historical Outlook“. The Journal of British Studies 4, No. 2 (May 1965): pp. 52–77. 
  • Leerssen, Joep. Mere Irish and Fior-Ghael: Studies in the Idea of Nationality. Cork: Cork University Press, 1996. 
  • Mason, William Monck. History of St. Patrick's Cathedral. W. Folds:Strand-Street Dublin, 1820. 
  • Mahony, Robert. „Protestant Dependence and Consumption in Swift's Writings“. Gulliver's Travels and Other Writings: Houghton Mifflin Company. 2004. pp. 501–524. 
  • Moore, Seán. „Our Irish Copper-Farthen Dean: Swift's Drapier's Letters, the 'forging' of a modernist Anglo-Irish literature, and the Atlantic world of paper credit“. Atlantic Studies 2, No 1 (2005): pp. 65–92. 
  • Nicolson, William. Letters on Various Subjects Vol. II. ed John Nichols. Dublin: 1809. 
  • Smith, Sophie. Dean Swift. London: Methuen & Co., 1910. 
  • Swift, Jonathan. Correspondence. Vol. IV. Ed. Harold Williams. Clarendon Press: Oxford, 1965. 
  • Swift, Jonathan. Drapier's Letters. Ed. Herbert Davis. Oxford: Oxford University Press, 1935. 
  • Swift, Jonathan. Letters of Jonathan Swift to Charles Ford. Ed. D. Nichol Smith, Clarendon Press:Oxford, 1935. 
  • Swift, Jonathan. The Prose Works of Jonathan Swift, Vol. VI; The Drapier's Letters. Ed. Temple Scott. London: George Bell and Sons, 1903. 
  • Treadwell, J. M. „Swift, William Wood, and the Factual Basis of Satire“. Journal of British Studies 15.2 (1976): pp. 76–91. 
  • Weedon, Margaret. „An Uncancelled Copy of the First Collected Edition of Swift's Poems“. The Library 5.XXII (1967): pp. 44–48. 

Спољне везе[уреди]