Ексудативно запаљење

С Википедије, слободне енциклопедије
Ексудативно запаљење крајника

Ексудативно запаљење (лат. Inflammatio exudativa) један је најважнијих реакција ткива у смислу прилагођавања на дејство штетних етиолошких фактора.[1] Настаје када штетни чинилац не изазове потпуно оштећење структуре и виталитет ткива, него само делимично оштети ткиво, што му омогућава да реагује стварањем течности (ексудата) која помаже у испоруци протеина плазме до места повреде и разређивању токсине што повећава лимфну дренажу. Природа и количина ексудата зависе од природе и тежине оштећења ткива.[2]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Ексудативно запаљење, које је у ужем смислу речи локални процес, који иако се локално одиграва у једном ткиву може истовремено да доведе и до опште реакције целог организма. Одликује се излажењем течности (ексудација) и уобличених елемената из крвних судова, и стварањем велике количине ексудата који натапа ткиво или се накупља у природним отворима организма.

Ексудација течности настаје због Старлинговог закона, због:[3]

  • повећана пермеабилност крвних судова која омогућава протеинима да се крећу у интерстицијум, што доводи до повећаног колоидног притиска и даљег повећања кретања течности из крвних судова.
  • повећане лимфне дренаже, што може помоћи у уклањању штетних супстанци и узрочних микроба.

Ексудација се јавља као резултат неколико механизама:

  • контракције ендотела крвних судова, која је посредована хистамином и леукотриенима
  • реорганизација цитоскелета, посредована цитокинима, ИЛ-1 и ТНФ-α.
  • директне повреде, од токсичних опекотина или хемикалија.
  • повреда зависних од леукоцита, услед токсичних врста кисеоника или ензима из леукоцита.
  • повећана трансцитоза (канали кроз ендотелну цитоплазму), посредована ВЕГФ.

Тако створени ексудат омогућава да се протеини плазме, као што је фибрин, испоруче директно на место повреде.

Врсте ексудативних запаљења[уреди | уреди извор]

Према саставу ексудата разликује се више врста ексудативних запаљења:

Серозно запаљење[уреди | уреди извор]

Серозно запаљење је најлакши облик ексудативног запаљења, које настаја када из крвних судова излази само вода и беланчевине са најситнијим честицама – албуминима. Ова врста ексудата је полупрозирна течност, жућкасте боје у којој се могу наћи само леукоцити и ћелије локалног ткива

Узроци овог запаљења су мање штетни физички и хемијски узрочници и неке врсте бактерија.У случајевима излечења долази до потпуне ресорпције ексудата и реституције ад интегрум .

Катарално запаљење[уреди | уреди извор]

Катарално запаљење је облик ексудативног запаљења у коме ексуда поред воде и албумина садржи и велика количина муцина. Овај облик запаљења је могућ само у оним ткивима у којима које карактерише природно лучење слузи (респираторни и дигестивни систем).

Под микроскопом у ексудату код катаралног запаљења могу се наћи леукоцити, отпале ћелије плочастог епитела и влакна слузи.

Катарално запаљење је обично акутни облик али може да буде и хронично када настају трајне последице на слузокожама (бујање епитела, или атрофија епителних ћелија), а процес оздрављења је постепен.

Узроци катаралног запаљења су најчешће бактеријски или хемијским надражајима, а у дигестивном тракту узрок може бити поремећа исхране.

Фиброзоно запаљење[уреди | уреди извор]

Фиброзоно запаље је облик ексудативног запаљења у коме су квних судови толико пропустљиви да из њих излази поред воде и других ћестица и фибриноген. Он се одмах претвара у фибрин, који се меша са некротичним масама и образује фиброзоне чврсте скраме или мембране сивожуте боје. Према врсти скраме која се образује разликујемо:

  • крупозно запаљење, које карактерише танка скрама која се ствара само на површини и најчешће на плеури, перикарду и перитонеуму,
  • псеудомамбранозно запаљење, код кога наслаге фибрина захватају дубље некротично ткиво, и зато су дебље од крупозног. Јављају се углавном на желуцу и у душнику

Који ће од ова два облика фиброзоно запаље настати зависи од врсте узрочника које га изазива..

Гнојно запаљење[уреди | уреди извор]

Гнојно запаље је облик ексудативног запаљења које се одликује стварањем ексудата у којем поред велике количине беланчевина и некротичног ткива има и јако пуно леукоцита ( гранулоцита ). Гнојно запаље је једно од најчешћих запаљења у организму, проузроковано пиогеним бактеријама (нпр. стафилокококама, стрептокококама, гонококама, менингококама).

Ексудат код овог запаљења има изглед жуте, сиве или зеленкасте масе и назива се гној.

Хеморагично запаљење[уреди | уреди извор]

Хеморагично запаљење се одликује крвавим изгледом ексудата насталог након тешког оштећења крвних судова, из кога у ексудат продиру и еритроцити. Овакав ексудат је обично знак тешког токсичног запаљења .

Трулежно запаљење[уреди | уреди извор]

Трулежно (гангренозно) запаљење

Трулежно запаљење (гангренозно зпаљење) може да настане из сваког од напред наведених ексудативних запаљења уколико ексудат колонизују трулежне бактерије, изазивачи рападања ексудата и некротичног ткива. Може да настане само у органима који су у вези са спољашњом средином .

Средишњи део трулежног запаљења је је сиво-зелене боје, крпичастог изгледа и непријатног мириса.

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија укључује примену:

  • антибиотика,  
  • надокнада течности,
  • ублажавање болова
  • дренажа ексудата
  • уклањање некротичних наслага.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Scheld, W. Michael (2012), Introduction to Microbial Disease, Elsevier, стр. 1761—1762, ISBN 978-1-4377-1604-7, Приступљено 2024-05-10 
  2. ^ Spear, Marcia (2012). „Wound exudate--the good, the bad, and the ugly”. Plastic Surgical Nursing: Official Journal of the American Society of Plastic and Reconstructive Surgical Nurses. 32 (2): 77—79. ISSN 1550-1841. PMID 22647956. doi:10.1097/PSN.0b013e318256d638. 
  3. ^ „Acute Inflammation - Features - Exudate”. TeachMePhysiology. Приступљено 2024-05-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).