Жбана (Бања Лука)
| Жбана | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Бања Лука |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 46′ 20″ С; 17° 11′ 27″ И / 44.77215° С; 17.19091° И |
  Жбана Жбана на карти Босне и Херцеговине | |
| Врста споменика | Национални споменик |
| Тип културног добра | Заштићено историјско подручје |
Жбана је један од наткривених базена-хауза у саставу Градитељској целини - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци, данас Месна заједница Српске Топлице, који је проглашен за национални споменик Републике Српске и Босне и Херцеговине.[1] Настао је уз изворе термалне воде (просечне температуре износе од 33° до 36 °C) у османском периоду у Горњем Шехеру (Српске Топлице).
Објект наткривеног базена-хауза је једнопросторна грађевина са конструкцијом од масивних камених зидова и перфорисаним отворима (функција вентилација бање) на куполама од цигала, повезаних кречним малтером са додатком кокошјег јајета. Базен за купање је оивичен дрвеним клупама а дно базена је пошљунчано. Овај тип бање има различито просторно решење у односу на решења турског купатила, што је, поседица другачијег технолошког процеса (бање Горњег Шехера користе термалну воду).
Заштита[уреди | уреди извор]
Одлуком Комисија за очување националних споменика, на основу члана V став 4 Анекса 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39 став 1 Пословника о раду Комисије за очување националних споменика, на седници одржаној од 25. до 31. јануара 2005. године Жбана је као део Градитељска целина - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру, Бања Лука, проглашена за национални споменик Босне и Херцеговине.[1]
Положај[уреди | уреди извор]
Жбана се налази у махали Илиџа у Горњем Шехеру у оквиру комплекс бања у Горњем Шехеру на десној обали Врбаса, који у овом делу губи особине планинске и поприма особине равничарске реке, у просторном обухвату дефинисаном следећим границама:[2]
- са северозападне стране је ограничен коритом ријеке Врбас дужине око 200 метра низводно од новог гвозденог моста, те границом Улице Од Змијања Рајка (ранији назив: Улица браће Алагић) у дужини око 100 м југозападно од моста;
- југозападном границом к.ч. број 662, к.о. Бања Лука III-8 (парцела на којој се налази Бањско-рекреациони центар “Шехер”);
- на југоисточној стран природном границом преласка обронака Шехитлука у равничарски део, са обронцима Бањ брда (стари назив Шехетлуци), обрасли храстом, грабом и црним бором.
- на североисточној страни к.ч. број 700, к.о. Бања Лука III-8 (Хаџи-Исаковића кућом).
На потезу између бања Жбана и Османчевића бање, у једном краћем потезу (дужине око 5-6 метара), на површини земље се појављује поток који од Жбане до северозападног подзида Улице Од Змијања Рајка (стари назив: Браће Алагић) иде испод земље. Поток је конструкцијом испуста спроведен кроз насип пута, а даље се природним падом спушта каналом у Врбас.
Опис добра[уреди | уреди извор]
Специфичности махале Илиџа у којој је изграђен Жбана - хауз због природних ресурса краја имала је директну везу са овом грађевином. Присуство термалних изворишта на једном релативно малом просторном обухвату одразило се на градитеље Жбана да коришћењем природних фактора, обликују простор за становање и обилато користе термалне воде (просечне температуре од 33 до 36 °C). Наиме они су унутар посебно изграђеног објекта изградили засебну просторију бању и у њу сместили базене за купање.
На локалитету некадашњег аустроугарског војног купалишта остао је сачуван само базен димензија око 4 x 5 метара и дубине око једног метра. Нема сачуваних података о објекту унутар ког се налазио базен.
У сачуваном базену постоји природни прилив термоминералне воде.
Стање објекта[уреди | уреди извор]
Локалитет је неуређен и зарастао у коров и шипражје, површина базена је покривена воденим биљкама, а до базена не води нема стаза и приступ базену је веома отежан.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Graditeljska cjelina - Banje u mahali Ilidža u Gornjem Šeheru, Banja Luka,” (PDF). aggf.unibl.org.
- ^ „Istorija Graditeljska cjelina - Banje u mahali Ilidža u Gornjem Šeheru, Banja Luka,” (PDF). aggf.unibl.org.
Литература[уреди | уреди извор]
- Austrougarska karta (kopija) sa prikazom Gornjeg Šehera
- Bejtić, Alija, Banja Luka pod turskom vladavinom, Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u 16. i 17. vijeku, «Naše starine» I (Godišnjak Zavoda za zaštitu spomenika kulture SR Bosne i Hercegovine), Sarajevo.
- Banja Luka, Urbanistički plan, Dokumentacija, 2. istorijski razvoj i naslijeđe, 2.3. kulturno-istorijsko naslijeđe, Urbanistički zavod Banja Luka, 1975 (studiju priredio: Zavod za zaštitu spomenika kulture BiH, Sarajevo).
- Novelirani regulacioni plan Gornji Šeher, Urbanistički zavod Banja Luka.
- Kraljević, Gojko, Rimski novci iz okolice Banje Luke, Glasnik Zemaljskog muzeja (A), NS 3a,1983, str. 109-125, Sarajevo.
- Mujezinović, Mehmed, Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine, knjiga 2, Istočna i Centralna Bosna, 3. izdanje, Sarajevo.
- Husedžinović, Sabira, Vakufname-značajni istorijski izvori za upoznavanje urbane topografije Banjaluke XVI -XIX vijeka, Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, god. 30, Sarajevo.
- Ryszard Pankiewicz: QUELQUES REMARQUES SUR L‘ÉCONOMIE PRÉMONTAIRE DANS LA ROME ARCHAÏQUE, ACTA CLASSICA XXXIII (1990) 65-75 ISSN 0065-1141 0065-1141
- Čelebi, Evlija, Putopis, Odlomci o jugoslovenskim zemljama (preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović), 3. izdanje, Sarajevo.
- Selman, Mehmed, Banja Luka – za svakog ponešto, Travnik, 1999.
- Opširni popis bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. III (naziv originala: Defter-i-mufassal-i liva-i Bosna cild salis, Ankara, Tapu Kadastro, Kuyûd-1 Kadîme Arşivi TD 479), Sarajevo, Bošnjački institut Zűrich, Odjeljenje Sarajevo, Orijentalni institut.
