Занимање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Занимање (енгл. оccupation, нем. beruf) је скуп активности или послова за које је неко оспособљен и којима се бави на трајнији начин, а чији је исход производ у ширем смислу, добро или услуга.[1]

Појединац бира занимање према својим склоностима, али је неопходно проћи одговарајућу обуку или припрему, која може трајати више година. Занимање углавном подразумева плаћену активност, а у социолошком смислу занимањем се може назвати и неплаћена активност ако је она трајније уобличена и даје препознатљиве радне резултате, као у случају домаћице.[1]

Сродни појмови гласе: позив, струка, занат, професија, посао.

Подела рада[уреди]

Занимања су настала захваљујући подели рада у друштву, а њихов број се увећавао даљом специјализацијом послова. Кроз историју поједина занимања су нестала онда кад више није било потребе за њиховим постојањем, али су исто тако настајала нека сасвим нова занимања или су се мењали карактер и сложеност ранијих занимања. Овакве промене биле су подстакнуте модернизацијским процесима у друштву, као што је била индустријализација или, данас, дигитализација и ширење компјутерских технологија у свим делатностима.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Мимица, А. и М. Богдановић (прир.) (2007) Социолошки речник, Београд: Завод за уџбенике

Литература[уреди]

  • P.J. Corfield, Power and the Professions in Britain, 1700–1850, London: Routledge, 1995.
  • Yves Dezalay and David Sugarman, Professional Competition and Professional Power, London: Routledge. 1995. ISBN 978-0-203-97721-7. pp.
  • Eliot Freidson, Professional Powers: A Study of the Institutionalization of Formal Knowledge, Chicago: University of Chicago Press. 1986. ISBN 978-0-226-26225-3. pp.