Зоран Милутиновић (универзитетски професор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Милутновић

Зоран Милутиновић јесте српско-британски универзитетски професор, књижевни историчар, теоретичар, критичар и академик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Професор је јужнословенске књижевности и модерне књижевности теорије на Универзитетском колеџу Лондон (UCL). Предавао је на Универзитету у Београду и био гостујућу професор на факултетима у САД и Немачкој.[1]

Милутиновић је члан европске академије наука Academia Europea.

Коуредник је серије књига Balkan Studies Library.

Учествовао је у полемикама на тему дела Иве Андрића и његовог књижевног третмана босанских Муслимана.[2][3]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге
  • Носно-синусна полипоза, коаутор[4]
  • Негативна и позитивна поетика, 1992.
  • Метатеатралност. Иманентна поетика у драми двадесетог века, 1994.
  • Клинички атлас поремећаја гласа[5]
  • Сусрет на трећем месту, 2006.[6]
  • Getting Over Europe. The Construction of Europe in Serbian Culture, 2011.
  • Битка за прошлост, 2018.[7]
  • The Rebirth of Area Studies, 2020.
  • Фантом у библиотеци, 2022.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2022-11-15. 
  2. ^ Nedeljnik.rs. „Druga strana Martensa: Nastavak polemike o Ivi Andriću – Za novi Nedeljnik piše profesor Zoran Milutinović | Nedeljnik” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-16. 
  3. ^ Милутиновић, Зоран (2019). „Bosna je zemlja ljubavi ili jedanaest pitanja za Damira Šabotića”. ResearchGate. 
  4. ^ Nosno - sinusna polipoza - Zoran Milutinović Miodrag Jovanović | Delfi knjižare (на језику: енглески). 
  5. ^ Klinički atlas poremećaja glasa - Zoran Milutinović | Delfi knjižare (на језику: енглески). 
  6. ^ „Geopoetika”. Geopoetika (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-16. 
  7. ^ „Geopoetika”. Geopoetika (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-16. 
  8. ^ „Geopoetika”. Geopoetika (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]