Ивањско цвеће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивањско цвеће
Galium verum
Galium verum
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Gentianales
породица: Rubiaceae
род: Galium
Биномијална номенклатура
Galium verum
L.
Екологија таксона
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ивањско цвеће

Ивањско цвеће (ивањско цвијеће жуто, ивањска броћика, броћац, броћика, јованданче), лат. Galium verum, је вишегодишња зељаста биљка из породице броћева (Rubiaceae).

Порекло имена:

  • рода је из гр. од gala = млеко (зато што се неке врсте користе за згрушавање млека);
  • врсте је из лат. од verus = истинист, прави.

Синоним:

Опис биљке[уреди]

Стабљике су четвртасте, усправне, достижу висину од 30 cm до 1 m и могу бити мало длакаве или голе. Листови су линеарни и распоређени пршљенасто од 8-12. Са лица су тамнозелени, голи у мало храпави, а са наличја густо длакави и завршавају се трнићем на врху. Цветови су ситни сакупљени у метличасте вршне цвасти чија је осовина густо обрасла кратким длакама. Крунични листићи су жуте боје и миришу на мед. Плод је ситан, дужине око 1,5 mm, и када сазри црне је боје.

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ивањско цвеће је веома распрострањена евроазијско-субмедитеранска врста која је одатле пренета у Северну Америку. Расте на брдским и претпланинским ливадама, поред путева, листопадних шума и шибљака.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога се користи горњи део процветале биљке (Galii veri herba) који се сакупља по сувом и сунчаном времену и богат је:

Употреба[уреди]

Претежно се користи као народни лек за лечење упале јетре, бубрежних болести, водене болести, хроничних болести органа за дисање. Осим тога употребљава се и код нервних поремећаја као што су хистерија, узнемиреност, епилепсија и сл.

Осим лековитим припада и медоносним биљкама, а користи се за бојење сира и згрушавање млека.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]