Иго од Вермандоа

С Википедије, слободне енциклопедије
Иго од Вермандоа
Лични подаци
Датум рођења1057.
Датум смрти18. октобар 1101.(1101-10-18) (43/44 год.)
Место смртиТарс,
Породица
СупружникAdelaide, Countess of Vermandois
ПотомствоElizabeth of Vermandois, Countess of Leicester, Ралф I, гроф од Вермандоа, Simon of Vermandois
РодитељиАнри I
Ана Кијевска
ПретходникОдо I, гроф од Вермандоа
НаследникРалф I, гроф од Вермандоа
Иго са другим крсташким вођама

Иго I, гроф од Вермандоа, познат под надимком "Велики" (1057 – 18. октобар 1101) био је гроф Вермандоа (1085—1101) и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата.

Иго од Вермандоа је био рођени брат француског краља Филипа I.

Полазак у рат[уреди | уреди извор]

Иго од Вермандоа је одмах на почетку Првог крсташког похода имао злу срећу. Уображен, са својом замишљеном величином, отпослио је писмо византијском цару Алексију Комнину у којем је дословно писало: Знај, Царе, да ја ускоро стижем, а да сам ја великаш раван краљевима. Стога припреми све оно што је потребно да би дочекао онако како заслужује моје господство. У то време је Ана Комнина, ћерка Алексија Комнина имала свега 14 година. Касније ће описати какав је утисак ово писмо оставило у двору. Писмо је гласно прочитано на царском двору, а међу византијским великашима направило је сасвим супротан утисак од онога што је Иго хтео. Сви су се смејали и забављали размишљајући о томе какав је то варвар који има смелости, или нема довољно памети, да се овако обраћа једном краљу. Ускоро су примили и другу поруку од Иговог хералда, заправо од њих двадесетчетворице: Знајте да наш господар Иго доноси из Рима златну заставу Светог Петра. Стога наредите господару Дураца да припреми све што је потребно за дочек њега и његових људи.

На крају је све испало помало комично. Иго од Вермандоа је са делом своје флоте препловио преко Јадрана (из Италије), али их је захватила бура која им је потопила бродове. Ипак, успео је да исплива са свега три или четири своја витеза. Случајно га је на обали пронашла једна византијска патрола дуке Драча, Јована Комнина. Ускоро је дошао у Цариград, али не онако како је замишљао.

Боравак у Цариграду[уреди | уреди извор]

На овај начин, Иго од Вермандоа је први стигао у Цариград. Имао је прилику да упозна цара Алексија Комнина. Веома спретно цар га је окружио свим оним луксузима које је имао на располагању. Препустио му је огромну царску палату. Када се првог јутра Иго пробудио затекао је сто препун кутијама са златним накитом које му је Алексије поклонио. Имао је прилику да испроба безброј врста ушећереног воћа и вина охлађеног у снегу Олимпа. Ходао је кроз безбројне дворане док су му се смешиле жене које је сретао. У позадини се чила тиха музика. Све то је Иго могао да упоређује са својим дворцем саграђеним од дрвета и својом најлепшом собом препуном дима и хладне промаје.

На излазу из палате чекао га је бели коњ са царским седлом прекривен прекрасним платном. Ту је Иго сусрео један сасвим други свет. О самој Византији западни витезови су знали мало. Иго је са чуђењем посматрао прекрасне палате, огромне цркве, уређене вртове. Имао је прилику да види и мноштво хришћанских реликвија: секиру којом је Ноје изградио своју барку, уље којим је Марија помазала Исусове ноге, Богородичина хаљина која је 860. године спасила Цариград од руске најезде, свето копље којим је Исус прободен након распећа. Посетио је и цркву Свете Софије.

Под утиском онога што је видео, Иго од Вермандоа се није дуго премишљао када је требало да Алексију поднесе заклетву. Клекнуо је пред византијског цара, ставио своје руке међу његове и заклео се на службу. Била је то прва крсташка вазална заклетва предата цару Алексију.

Гласник крсташа[уреди | уреди извор]

Након освајања Антиохије међу крсташким вођама Боемунда Тарентског и Ремона од Сен Жила настао је сукоб око тога да ли византијском цару вратити Антиохију. Боемунд је желео да задржи град за себе, а Ремон је хтео да одржи реч. На крају је пронађено компромисно решење. Крсташи су послали Ига од Вермандоа Алексију и позвали га да преузме град. Како се Алексије није одазвао позиву, од Антиохије је формирана Кнежевина на челу са Боемундом. Иго је отишао у Цариград, али се из њега није вратио у Свету земљу већ је продужио за Париз.

Крсташки рат 1101.[уреди | уреди извор]

Иго од Вермандоа је учествовао и у Крсташком рату 1101. године у склопу четврте, највеће крсташке армије коју су предводили Вилијам IX Аквитански, Велф IV и Ида од Аустрије. Погинуо је у бици код Хераклеје.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Иго Велики
 
 
 
 
 
 
 
8. Иго Капет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хедвига од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
4. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилијам III Аквитански
 
 
 
 
 
 
 
9. Аделаида Аквитанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Адела од Нормандије
 
 
 
 
 
 
 
2. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Boso II of Arles
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилијам I од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Constance
 
 
 
 
 
 
 
5. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Фулк II Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
11. Adelaide of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gerberga
 
 
 
 
 
 
 
1. Иго од Вермандоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Свјатослав I Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
12. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Малуша
 
 
 
 
 
 
 
6. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Рогволод
 
 
 
 
 
 
 
13. Рогнеда од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ерик Победнички
 
 
 
 
 
 
 
14. Олаф Шетконунг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sigrid the Haughty (legendary)
 
 
 
 
 
 
 
7. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Естрид од Бодрића
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]