Аја Софија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Аја Софија или Света Софија такође позната и као Црква свете мудрости (грч. Αγία Σοφία, Agίa Sofίа, лат. Sancta Sophia или тур. Ayasofya), је освајањем Византијског царства од стране Турака џамија у Истанбулу, некадашњем Константинопољу (Цариграду). У доба византијског царства чинила је један од делова тзв. Велике цркве. Архитекте овог изванредног архитектонског достигнућа били су Антемије из Тралеса и Исидор из Милета.
Садржај |
[уреди] Историја
На месту цркве коју је изградио Теодосије II а која је изгорела у време владавине цара Јустинијана 532. године саграђена је и отворена само пет година касније Света Софија. Она је постала црква у којој се одвијало крунисање византијских царева.
Након пада Цариграда 1453. године султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15m велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања Отоманске империје црква је реконструисана и додата су четири минарета.
Касније је преко пута, по узору на цркву Свете Софије саграђена султан Ахметова или Плава џамија која представља бисер отоманске архитектуре.
Године 1935. годину дана након доласка на власт Кемала Ататурка, и 482. године након пада Константинопоља, донета је одлука да се Аја Софија претвори у музеј.
Аја Софија данас представља један од најзначајнијих споменика светске културне баштине и налази се на листи Унеска. Данас је музеј, али постоји и иницијатива да се поново претвори у цркву.
Недавно су отпочели радови на рестаурацији цркве те се почело са уклањањем малтера и откривањем златних мозаика из времена Византије.
[уреди] Архитектура
Скоро квадратне основе, подељена је стубовима на три брода на којима су широке галерије. Простор под куполом који оставља утисак огромног "сунцобрана" са радијалних 40 лукова и 40 прозора при дну кроз које пролази светлост и свод чини "ваздушастим и лакшим". Главна тековина Византијске архитектуре је систем прелажења из квадратне основе на којој почива зграда у кружну основу на којој почива купола којом се зграда крунише. То се изводило на два начина:
- ређе помоћу "тромпи" - из квадратне основе прелази се у осмоугаону, па после у кружну (Црква светог Луке у Дафни)
- чешће и савршеније помоћу "пандантифа" (сферни троуглови) који омогућавају прелаз из квадратне у кружну основу куполе (Света Софија и др.)
[уреди] Фото галерија
 Натпис испред цркве Свете Софије |
 Један од зидних мозаика у Светој Софији |
 Један од зидних мозаика у Светој Софији |
 Место крунисања византијских царева |
 Гроб цара Константина |
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Света Софија - Три галерије са фотографијама архитектуре, камене пластике и мозаика. Фотографије из колекције Стевана Кордића.
- Камером испод Аја Софије („Политика“, 18. септембар 2009.)
Координате: 41° 0′ 31" СГ Ш, 28° 58′ 48" ИГД
