Јарослав Мудри

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јарослав Мудри

Јарослав I Мудри
Јарослав I Мудри

Датум рођења 978.
Датум смрти 20. фебруар 1054.
Порекло и породица
Потомство Ана Кијевска
Јарослав Мудри на украјинском новцу за 2 гривне.

Јарослав I Мудри (рус. Ярослав Владимирович Мудрый; 97820. фебруар 1054) је велики кнез Кијевске Русије (10161054), с прекидом (1018—1019). Током његове владавине, Кијевска Русија је постигла зенит културног процвата и војне моћи. Син је светог Владимира I Великог. Јарослав Мудри је православни светитељ, а током његове владавине је донесен је први руски закон, Руска Правда.

Успон на трон[уреди]

Био је један од бројних синова Владимира I Великог. Јарослава је отац послао у северне земље око Ростова, па се преселио у подручје Новгорода. Основао је Јарослављ на Волги. Односи са оцем су се затегли, када је чуо да Владимир намењује трон млађем сину Борису. Јарослав Мудри је 1014. године престао да плаћа данак Кијеву и само је Владимирова смрт спречила рат.

Водио је четири године рат против полубрата Свјатополка I Кијевског, кога је помагао његов таст, пољски краљ Болеслав Храбри. Током тих сукоба неколико браће је брутално убијено. Јарослав је победио Свјатополка у првој бици 1016, па је Свјатополк побегао тасту у Пољску.

Мермерни саркофаг Јарослава Мудрог у Сабору свете Софије у Кијеву.
Црква св. Николаја Мокрог у Јарослављу.

Пољска војска помаже Свјатополку против Јарослава[уреди]

Свјатополк се вратио са пољском војском, коју је предводио Болеслав Храбри. Заузео је 1018. Кијев, а Јарослав је побегао у Велики Новгород. Јарослав је успио 1019. да поврати власт у Кијеву. Пошто су Јарославу Мудром лојални Новгорођани помогли да поново влада Кијевом, награђује их слободама и привилегијама. Тако су положени темељи Новгородске републике.

Владавина[уреди]

Иако је упитан његов легитимитет успона на власт и кривња за убиство браће, Нестор у Несторовој хроници и други руски историчари представљају га као узор и оцртавају га као Мудрог.

У спољним односима ослањао се на скандинавске савезе и покушавао је ослабити византијски утицај на Кијев. Поново је повратио 1030. Црвену Рутенију (Источну Галицију). Склопио је савез са пољским краљем Казимиром I и оверио га удајом своје сестре. Те исте године заузима естонску тврђаву Тарбату.

Организовао је напад на Цариград 1043. године. Напад је предводио његов син Владимир Новгородски. Иако су Руси поражени, склапа се повољан мировни споразум.

Да би одбранио Кијевску Русију од напада номадских племена, изградио је фортификацијску линију близу Херсона, Канева и Перејаслава. Победио је Печенеге, који отад више не представљају опасност за Русију. Да то прослави, гради 1037. Катедралу Свете Софије.

Покровитељ писмености[уреди]

Јарослав је био покровитељ културе, науке и књига. Руског монаха Илариона прогласио је митрополитом, чиме је нарушио традицију постављања Грка на епископске положаје. Иларионово дело о светом Владимиру Беликом и Јарославу Мудром представља прво дело Старе руске литературе.

Тада започиње велика активност превода грчких књига на црквенословенски и староруски језик. Велика финансијска средства је потрошио да би се преписале многе књиге. Постојање литературе на словенском језику омогућава лакше покрштавање Руса. Руси тада долазе у додир са грчком филозофијом, науком и историографијом, а да не морају знати грчки. Црквене литургије су преведене на словенски језик. Све то омогућава лакши развој литературе и уметности на руском језику.

У Великом Новгороду је 1028. основана прва велика школа. Донесен је први руски закон, Руска Правда.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јарослав Мудри



Претходник:
Вишеслав Владимирович
Кнежевина Новгород
(1010. — 1034.)
Наследник:
Владимир Јарославич
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}


Претходник:
Свјатополк Владимирович
Кијевска Русија
(1016. — 1018.)
Наследник:
Свјатополк Владимирович
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}


Претходник:
Свјатополк Владимирович
Кијевска Русија
(1019. — 1054.)
Наследник:
Изјаслав Јарославич
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}