Инсеминација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инсеминација
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-9 69.92
MeSH D007315

Инсеминација (енгл. Intrauterine Insemination - IUI) је поступак уношења семене течности у материцу или јајовод, (када се назива интрацервикална инсеминација). Користи се при лечењу неплодности, у случају мало смањене плодности мушкарца због смањеног укупног броја сперматозоида или нешто мањег броја покретних сперматозоида, лошег квалитета слузи грлића материце, присуства антисперматозоидних антитела или у случају непознатог узрока неплодности.[1]

Историја[уреди]

Инсеминација се на људима спроводи већ скоро два века. Прву инсеминацију документовану у медицинској литератури обавио је 1838. француски лекар Гираулт, као први од 12 описаних случајева. 1866. амерички гинеколог Џејмс Марион Симс објавио је књигу о неплодности која је имала и поглавље о инсеминацији.[2]

Инсеминација у медицински асистираној оплодњи[уреди]

Инсеминација је најједноставнија и најјефтинија, али и најмање успешна метода медицински асистиране оплодње. Услов за примену инсеминације је проходност јајовода. Може се спроводити у природном циклусу без хормоналне стимулације или уз благу хормоналну стимулацију жене. Иако се у поступку може користити чисто семе након ликвификације, чешће се користи претходно кондиционирање семена центрифугирањем и/или испирањем, како би се задржали само најбољи сперматозоиди у узорку.[3]

Ако се инсеминација обавља семеном супруга или партнера у ванбрачној заједници говори се о хомологној инсеминацији. Хетерологна инсеминација представља инсеменацију донираним семеном.

Број инсеминација које се спроводе пре примене компликованијих облика лечења је ограничен, јер је доказано да се шанса за трудноћу знатно смањује после одређеног броја циклуса лечења. Не препоручује се више од 6 инсеминација, а у неким случајевима чак и мање (на пример, кад је жена старија).[4][5]

Извори[уреди]

  1. ^ Adams, Robert, M.D. "invitro fertilization technique", Monterey, CA, 1988
  2. ^ James Marion Sims. Clinical notes on uterine surgery, with special reference to the management. 
  3. ^ Merviel P, Heraud MH, Grenier N, Lourdel E, Sanguinet P, Copin H (November 2008). „Predictive factors for pregnancy after intrauterine insemination (IUI): An analysis of 1038 cycles and a review of the literature“. Fertil. Steril. 93 (1): 79–88. DOI:10.1016/j.fertnstert.2008.09.058. PMID 18996517. 
  4. ^ Marshburn PB, Alanis M, Matthews ML, et al. (September 2009). „A short period of ejaculatory abstinence before intrauterine insemination is associated with higher pregnancy rates“. Fertil. Steril. 93 (1): 286–8. DOI:10.1016/j.fertnstert.2009.07.972. PMID 19732887. 
  5. ^ Bellver J, Labarta E, Bosch E, et al. (June 2009). „GnRH agonist administration at the time of implantation does not improve pregnancy outcome in intrauterine insemination cycles: a randomized controlled trial“. Fertil. Steril. 94 (3): 1065–71. DOI:10.1016/j.fertnstert.2009.04.044. PMID 19501354. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).