Инструментал

Из Википедије, слободне енциклопедије

У граматици: шести падеж, падеж оруђа или средства којим се радња врши (нпр. сечем ножем) и падеж друштва или заједнице (нпр. ишао сам c другом). Одговара на питања с ким? и чиме?.

Инструментал у реченици означава:

  • средство (без предлога) којим се врши нека радња (Дошли смо возом.)
  • друштво (с предлогом) са којим се врши нека радња (Идем са пријатељима у биоскоп.)
  • начин, углавном став, којим се врши нека радња (Ходала је великим корацима.)
  • релативно непрецизне одредбе места и времена (крајем недеље, ноћу, Суботом идем у град...)
  • као допуна неким придевима (богат знањем, незадовољан платом)
  • допунски предикатив (само уз неке глаголе: бити, постајати, постати, чинити се, учинити, звати ... - Зовем је тетком.)
  • атрибут (Промет железницом се развио.)
  • глаголи који захтевају инструментал (бавити се; трговати; обиловати; владати; управљати ....)
  • с предлозима:
    • међу; под; над; пред; за; с(а)

Ови предлози (осим с(а)) употребљавају се и уз акузатив, али само ако означавају динамични однос:

  • Акузатив: Лопта је отишла под сто.
  • Инструментал: Лопта је под столом.
  • Генитив: Лопта је испод стола.

Литература[уреди]

  • Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2.