Капилар
Капилари су најмањи крвни судови, величине 5-10 μm, док им је зид дебљине 0,5 микромилиметара. Мала дебљина зида капилара служи ефикасној и брзој размени из и у капиларе, молекула кисеоника, угљен-диоксида, шећера, амино киселина, воде, и осталих материја, између крви и ћелија ткива. Ниво размена материја кроз зидове капилара варира од региона до региона, и у неким деловима тела, као што је мозак, размена не постоји.
Капилари су најбројнији крвни судови у организму, и броје се на око 10 милијарди. Величина целокупне површине свих капилара је око 6000 квадратних метара, док су зидови најтањих капилара од једног слоја ендотелијума. Крв тече из срца у артерије, које се гранају у уске артериоле, а потом се оне гранају у капиларе. Након што је извршена размена материја из крви допремљене капиларима на нивоу ткива, из артеријских настају венски капилари који даље формирају венуле, а затим из њих настају вене, које враћају крв у срце.
Врсте капилара [уреди]
- Континуирани капилари, Код ове врсте ендотелијалне ћелије су веома близу једне другим, и остављају мало простора измећу сваке ћелије. Ови капилари ефикасно пропуштају мале молекуле као и молекуле који поседују висок ниво растворљивости у мастима (молекуле кисеоника, угљендиоксида и стероида), док је пропуштање молекула растворљивих у води веома мали (натријум, калијум, амино киселине и шећери).
- Капилари прекривени порама, Ови капилари омогућавају транспорт великих молекула као и беланчевина. Ова врста капилара јавља се у органима који захтевају висок ниво размене материја, као што су бубрег и дебело црево.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Капилар везан је за медицину. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
