Капска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Флористичка царства

Капска област, Капско флористичко царство или Капенсис (лат. Capensis) једно је од шест флористичких царстава које су дефинисали ботаничари попут Роналда Гуда и Армена Тахтаџана[1].

Географски положај и карактеристике[уреди | уреди извор]

финбос на Рту добре наде

Капска област налази се на крајњем југу Африке у области са супторпском медитеранском климом, у широј околини Рта добре наде. Административно, заузима делове Западне и Источне капске провинције у Јужноафричкој републици. Површина Капског флористичког царства је око 95.500 km²[2][3][4], док су обухваћене надморске висине од нивоа мора до 2325 m (планински врх Клајн Свардберг)[3]. Годишња количина падавина у Капској области, између 250 и 2000 mm воденог талога[2][3], неравномерно је распоређена међу екорегионима. Геолошку подлогу већим делом чине неутрални до кисели кварцни аренити[5].

Флористичке и вегетацијске карактеристике[уреди | уреди извор]

Mesembryanthemum crystallinum

Иако површином најмање флористичко царство, Капенсис поседује изражен биодиверзитет биљака. Флора овог царства броји преко 9000 врста, са високим учешћем ендемичних врста (око 70%). Флора Капске области има заједничких елемената са флорама Аустралијског и Антарктичког флористичког царства, што указује на њихово заједничко (гондванско) порекло током геолошких периода јуре и креде.

Leucadendron argenteum

Карактеристичне ендемичне фамилије су Bruniaceae, Geissolomataceae, Greyiaceae, Grubbiaceae, Penaeaceae, Retziaceae и Roridulaceae. За преко 280 родова копнених биљака Капска област је центар диверзитета. Од њих, 210 родова је ендемично за ову област. Најкарактеристичнији су родови врес (Erica), пеларгонија (Pelargonium), живо камење (Lithops, Mesembryanthemum) и врсте попут сребрног дрвета (Leucadendron argenteum)[6].

Protea после пожара

Највеће површине у Капској области заузима средоземна вегетација финбоса. Финбос граде биљке из фамилије вресова (Ericaceae), услед чега он изгледом подсећа на вриштине, али и биљке из фамилија Proteaceae и Restionaceae. Proteaceae су нарочито прилагођене честим летњим пожарима (пирофите). Карактеристичне жбунасте заједнице у Капској области називају се страндвелд (на пешчаним обалама), реностервелд (жбунови главочика са доста трава и геофита) и олбанске шикаре. Понегде су присутни и остаци афромонтаних шума (планинских шума Африке).

Фитогеографска и еколошка подела царства[уреди | уреди извор]

Фитогеографски посматрано, Капско флористичко царство обухвата само један флористички регион (Капски флористички регион), који обухвата само једну флористичку провинцију (Капску флористичку провинцију или Капску област)[1].

Стручњаци WWF-а су Капску област поделили у три екорегиона:

  1. AT1201 — олбанске шикаре[4]
  2. AT1202 — низијски финбос и реностернвелд[2]
  3. AT1203 — планински финбос и реностернвелд[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Takhtajan 1986
  2. ^ а б в Cowling S. 2001. Екорегион низијског финбоса WWF. (језик: енглески)
  3. ^ а б в г Cowling S. 2001. Екорегион планинског финбоса WWF. (језик: енглески)
  4. ^ а б Spriggs A. 2001. Екорегион олбанских шикара WWF. (језик: енглески)
  5. ^ Deacon H.J. 1991. Historical background of invasions in the mediterranean region of southern Africa. In: Groves R.H., Di Castri F. (eds.) Biogeography of Mediterranean invasions. pp 51—58
  6. ^ Злыгостев А. 2001—2008. Флористическое деление суши и океана. В: „Жизнь растений", Приступљено 3. 7. 2009.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Takhtajan, A. (1986). Floristic Regions of the World. University of California Press. ISBN 978-0-520-04027-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]